Пре пола века Амерички бизнисмени су покушали да увезу „сокер“. Ослонили су се на највеће звезде фудбала. Трофеје у Европи и Јужној Америци за доларе су заменили Пеле, Бекенбауер, Кинаља, Карлос Алберто, Герд Милер...
Преко Атлантика су путовали и Владислав Богићевић, Славиша Жунгул, Бранко Шегота, Предраг Радосављевић, Србољуб Стаменковић, Милан Стаменковић...
Американцима је било незамисливо да утакмица може да се заврши резултатом 0:0, па су измислили „индор сокер“, верзију малог фудбала на хокејашком терену, са мартинелом.
Потрајало је тако док је било звезда и новца. Кад су се Американци окренули „великом“ фудбал мали фудбал је замро.
Клица се, ипак, остала. Иван Тоторовић (41), тренер фудбала на Универзитету Вестклиф из Лос Анђелеса, одлучио је да из успаване клице развије футсал.
Први корак је направио. Формирао је универзитетски футсал клуб.
- Почело је одлично - каже Тодоровић: - Имамо велику подршку Универзитета. Направили смо екипу независно од главног тима. Једини проблем је што немамо против кога да играмо.
Недостатак противника је проблем на који је Тодоровић рачунао.
- У САД не постоји футсал-лига. Футсал није чак ни у спортском систему, па не постоје одреднице како колеџи могу да направе екипе. Очекујем да будемо пример који ће довести до формирања лиге.
Тодоровић се амбициозно упустио у пионирски подухват. План је детаљно разрађен.
- Прво морамо да направимо што бољу екипу. Затим ћемо да се игру представимо колеџима у региону. Играћемо против њихових тимова. Надамо се да ћемо најкасније за две године моћи да направимо мини-лигу или неколико турнира у региону. Последња ставка је прелазак на национални ниво.
На идеју да направи тим колеџа Тодоровић је дошао из два разлога.
-У Америци има футсала у школама фудбал, али играчи се губе кад наврше 16 година. Не постоје клубови за које могу да играју. Међу том децом можда има и добрих студената, али немају колеџ на коме могу да уче и играју. Формирањем клуба наш колеџ даје шансу да обједине школу и игру. Надам се да ће се томе приклонити и други универзитети и да ће талентовани играчи добијати стипендије и на основу футсала.
Американци планирају чудо за Мондијал
У САД више су усмерени на Мондијал 2026, који ће организовати са Канадом и Мексиком, него на предстојеће светско првенство у Катару, каже Тодоровић.
- Прича се много о Мондијалу у Катару, али имам утисак да Американци планирају да направе чудо 2026. Имају и сада добру екипу, међутим, али не очекују неки велики резултат у Катару. Све карте су бацили на 2026. Имају велики број одличних играча у европским клубовима, а упоредо стасава и одлична генерација млађих фудбалера у МЛС клубовима. Американци у свему желе да буду најбољи. Ни фудбал није изузетак. Желе да Европљанима покажу да могу да буду бољи у фудбалу. Што се тиче организације све је спремно, Мондијал 2026. може већ сутра да почне. Потребан им је још само тим и увелико раде на томе - рекао је Тодоровић.
Између образовања и спорта не стоји знак једнакости. Спорт може само да помогне у стицању дипломе. Тодоровић је то искористио да са јуниорским стажом у Црвеној звезди и кратком задржавању у првом тиму Чукаричког добије стипендију Универзитета Западне Вириџиније. Дипломирао је интернационални бизнис, али је фудбал добио предност.
- Универзитети су, пре свега, образовне институције. Свакој углед подиже добро развијен спорт, али оцене су услов за тренирање. Просек оцена је прво мерило квалитета школе. Наш фудбалски тим је недавно остао без најбољег фудбалера, момка који је поникао у швајцарском Сервету, јер су му оцене пале испод дозвољеног просека. Уместо њега играће бољи ученик, а он ће моћи да се врати кад поправи оцене. Исто важи и за наш футсал тим.
У Тодоровићевом клубу за сада су само домаћи играчи и неколико Бразилаца и Аргентинаца.
- Странци нам доносе квалитет, а домаћи играчи интересовање Американаца. Потребно нам је што више домаћих студената да бисмо упоставили престиж са другим колеџима и показали да и Американци могу да играју фудбал. Волео бих да имамо и српских играча, да више напих момака добије стипендије на основу фудбала и футсала - рекао је Иван Тодоровић.
Тодоровић каже да нема велику базу за развој футсала.
- Американци су погрешно разумели футсал. Само су смањили „велики“ фудбал. Изведу екипу на терен са вештачком травом, ставе рукометне голове и дају им лопту за фудбал... На неким колеџима играју такав „мали фудбал“. Рекао сам им да је то као да играју кошарку на песку и мало су се увредили што сам им поменуо национални спорт. Објашњавао сам им да се футсал игра у сали, на паркету, са другачијом лоптом, да је техника пријема лопте другачија од фудбала на трави... Добро је што је инфраструктура на колеџима одлична. Свака школа има халу у којој можемо да играмо - каже Тодоровић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.