Смрћу Илије Петковића изгубио је цео српски фудбал, ФС Београда и ФС Србије, где је радио до свог последњег дана у животу, али можда ће највећа празнина да остане код његових Романтичара са Старе Карабурме

Tweet

Донедавно је Илија Петковић био председник Скупштине ОФК Београда, ако се изузму формалности много више од тога, један од највећих симбола плаво-белих деценијама уназад.

– Живео је са ОФК Београдом, где год да је играо или био тренер мислио је на клуб и стално му се несебично давао – подсећа Здравко Јокић, генерални секретар српсколигаша са Омладинског стадиона, дугогодишњи интернационални судија.

Петковићу су тешко падале године у којима су Романтичари били далеко од главне српске фудбалске сцене. Његов ОФК Београд био је један од важних чинилаца у југословенском и српском фудбалу, а садашњи игра тек у тећем рангу такмичења.

– Није могао да поднесе чињеницу да се такмичимо у Српској лиги. Нервирало га је и стање стадиона, кад трава није била подшишана тражио је да сам узме косилицу, знао је да је чупа и рукама. Свакодневно је долазио у клуб, на све начине се трудио да помогне, разговарао је са свима који су могли да учине нешто да нам буде боље.

Илијин син Душан дуго је носио плаво-бели дрес, и унук Јаков определио се да на Старој Карабурми учи фудбал.

– Петко је унука доводио на тренинге у осам ујутру, никад није тражио да Јаков има било какву протекцију у млађим селекцијама...

Комплетан текст можете да прочитате у броју Спортског журнала за 30. јун. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.