Донедавно је Илија Петковић био председник Скупштине ОФК Београда, ако се изузму формалности много више од тога, један од највећих симбола плаво-белих деценијама уназад.
– Живео је са ОФК Београдом, где год да је играо или био тренер мислио је на клуб и стално му се несебично давао – подсећа Здравко Јокић, генерални секретар српсколигаша са Омладинског стадиона, дугогодишњи интернационални судија.
Петковићу су тешко падале године у којима су Романтичари били далеко од главне српске фудбалске сцене. Његов ОФК Београд био је један од важних чинилаца у југословенском и српском фудбалу, а садашњи игра тек у тећем рангу такмичења.
– Није могао да поднесе чињеницу да се такмичимо у Српској лиги. Нервирало га је и стање стадиона, кад трава није била подшишана тражио је да сам узме косилицу, знао је да је чупа и рукама. Свакодневно је долазио у клуб, на све начине се трудио да помогне, разговарао је са свима који су могли да учине нешто да нам буде боље.
Илијин син Душан дуго је носио плаво-бели дрес, и унук Јаков определио се да на Старој Карабурми учи фудбал.
– Петко је унука доводио на тренинге у осам ујутру, никад није тражио да Јаков има било какву протекцију у млађим селекцијама...
Комплетан текст можете да прочитате у броју Спортског журнала за 30. јун. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.