Данашњи дан из 2015. остаће крупним словима уписан у историју српског фудбала. Репрезентација Србије до 20 година победом против Бразила у финалу (2:1 после продужетака) освојила је Светско првенство на Новом Зеланду. Орлићи су поновили успех селекције СФР Југославије из 1987. у Чилеу. Имајући ипак, у виду знатно мању базу играча слободно се може констатовати да је остварење иза-браника Вељка Пауновића веће.
Мало ко од наших 21 јунака са најудаљенијег континента није и појединачно профитирао после подвига. Уносни трансфери појединаца у иностране клубове ипак, брзо су заборављени због лошег статуса и њиховог каснијег повратка у Србију. Тржишну вредност златних Орлића сајт Трансфермаркт проценио је на 135,35 милиона евра, што је свакако висок износ.
Најбољи представници златне генерације међутим, играју у најјачим лигама и много вреде. Немања Максимовић је већ три сезоне у шпанској Ла лиги, после мале минутаже у Валенсији стандардан је у Хетафеу, а он је, истовремено, једини стандардни А репрезентативац Србије.
Сергеј Милинковић-Савић игра у највећем клубу и његова цена је највећа. Ас Лација вреди 64 милиона евра, али римски небескоплави до сада га нису продали јер траже знатно више. У сваком прелазном року лицитира се где ће Сергеј да настави каријеру. Једини минус некадашњег ђака Омладинске школе Војводине су игре за А репрезентацију. Од Милинковић-Савића се много више очекивало, очигледно је да се тешко сналази у друштву сличних фудбалера и нема слободу као у Лацију.
Голман Предраг Рајковић је највише скренуо пажњу на себе минуле сезоне у Ремсу. Иако првенство Француске није завршио на првом месту као у Израелу, српски чувар мреже проглашен је за најбољег голмана Лиге 1, највише због најмање примљених голова (21).
Марко Грујић је почетком 2016. постао члан највећег клуба из ове генерације Орлића. Везиста се, међутим, није наиграо у Ливерпулу, одлично се показао у Херти у последње две и по сезоне.
Милош Вељковић је после Енглеске срећу пронашао у Вердеру. Мијат Гаћиновић игра боље од њега у Бундеслиги, освојио је и Куп Немачке пре две године.
Саша Здјелар се мучио за статус у Олимпијакосу, одличан потез направио је доласком у Партизан где је незамењив.
Стрелац првог гола у финалу Мондијалита Станиша Мандић је највеће разочарање. Нападач се није прославио нигде где је играо, тренутно је у словеначкој Мури.
Срђан Бабић и Милан Гајић су из иностранства дошли у Црвену звезду, где су у свакој својој сезони освајали титуле. Повратнички стаж Немање Антонова у Партизану трајао је само годину дана.
Иван Шапоњић је у Атлетико Мадриду, али је одиграо само сат времена на две утакмице ове сезоне. Играо је само за Б тим Бенфике, пола године провео је на позајмици у Варегему.
Андрија Живковић мало игра за Бенфику, изазвао је пажњу португалских медија одбијајући да оде на позајмицу, чека да му истекне уговор због високе плате иако не добија шансу.
Вељко Пауновић после освајања трофеја првака света са репрезентацијом Србије до 20 година шест месеци није радио ако се не рачуна улога координатора младе репрезентације. Крајем 2015. златни селектор преузео је Чикаго Фајер.
У клубу из града познатог по бројној српској дијаспори Пауновић се задржао четири сезоне. Вељко се само у свом другом првенству МЛС лиге пласирао у плеј-офа после освојеног трећег места у Источној конференцији. Са Чикагом се растао на крају прошле сезоне и сада бира између понуда углавном европских клубова.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.