Године су пролазиле, каже успешни селектор Гане на Светском првенству у Јужној Африци, пре десет година, а пријатељство са Антићем је постајало све чвршће, искреније.
– У шоку сам, погођен тужном вешћу као и многи људи у Србији и широм Европе. Много ми је тешко, брисао сам сузе, слабо спавао, заиста ме је затекла вест да га нема више међу нама. Кошмар ми је у глави – подрхтавајућим гласом причао је Милован Рајевац.
– Анта је старији од мене шест година, пратио сам га, био ми је идол док је играо у Слободи, нарочито кад је отишао из Ужица у Партизан.
Не крије Рајевац да је сваки тренутак проведен у Антићевом друштву био од непроцењиве вредности, како са људске, тако и са фудбалске, тренерске стране.
– Анта је из мог краја, био је и остао водиља свима нама са подручја златиборског региона. Сећам се наших сусрета док је Зоран Милинковић био тренер Војводине, уживали смо поред великог Радомира. Причали смо о фудбалу, дружили се, волео сам да причам са њим, слушао га као искуснијег.
Наишао је и Мондијал 2010. на југу афричког континента.
– Светско првенство било је круна нашег пријатељства. Са Антом сам проводио дане и у Јужној Африци, ево, прође деценија. И поново дружења, разговори, чешће сам био уз њега и репрзентацију Србије него са људима из селекције Гане. Понуђено ми је било да преузмем Орлове, међутим, Антић је био наш селектор, а плус и мој велики друг. За сва времена! Одбио сам понуду само због њега. Мондијал нас је ујединио још више. Два Србина на највећем такмичењу, зар има нешто лепше, па још један против другог на утакмици!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.