- Били смо добри другари, саиграчи у репрезентацији. Посебно смо се дружили у Лондону. Он је већ играо за Лутон кад сам стигао у Арсенал – присећа се Владимир Петровић Пижон.
Легендарни фудбалер већ је био четврта Звездина звезда, али је слушао старијег Радомира.
- Позвао ме је у стан, саветовао како да се понашам у Лондону и у енглеском фудбалу. Ту сам најбоље осетио његову људскост. Виђали смо се стално у главном граду Енглеске, сваки сусрет добро памтим.
Нема колеге који се није Антари дивио на раду и учинку у каријери. Вишедеценијски понос Србије и претходне СР Југославије оставио је траг свуда где је радио.
- Био је и остао једини тренер са стажом у три највећа шпанска клуба. Одвео је Србију на СП, тамо где нам није било лако да стигнемо после пропуштеног ЕП 2008. Излишно је говорити о његовим стручним квалитетима. Увек је успевао да од играча извуче максимум.
Пижон је крајем септембра 2010. заменио Радомира Антића на клупи Орлова, кад су већ одигране две квалификационе утакмице за пласман на Континентални шампионат 2012.
- Криво ми је било због његове смене. Волео сам да постанем селектор, нисам ту могао ништа да променим. Нисам мењао његов тим, сматрао сам да су играчи које је позивао најбољи и покушао да с њима изборим право учешћа на ЕП. Били смо близу, недостајала нам је победа над Словенијом у последњем колу за бараж – закључио је Петровић...
И сада кад га више нема Србија је уједињена у поштовању ве-личине и љубави према Радомиру Антићу. Био је тако и док је био селектор.
Можда је период од 2008. до 2010. једини кад се заиста није гледало ко је звездаш, а ко партизановац кад је тре-бало подржати Орлове.
- Виђали смо се често на Златибору преко лета. Показао је величину кад ме позвао на свадбу свог сина Душана. Узвратио сам му на исти начин, уручио сам му позивницу за венчање моје кћерке. Исти принцип понашања одликовао је раније генерације, дружили смо се, нисмо водили рачуна ко је из ког клуба – нагласио је Пижон.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.