Лука Јовић је напустио кућни карантин у Мадриду, односно самоизолацију у трајању од две недеље на коју је био приморан као и сви играчи краљевског клуба и на опште изненађење обрео се у Београду.
Остаје питање: шта му је то требало... Без обзира што је млад, у децембру је напунио тек 22, већ сад може да се каже да период од доласка у највећи клуб на свету представља пад у каријери, и то не благ.
Додуше, треба имати у виду да је овак кратак период од кад је започео професионалну каријеру, 2014. у Црвеној звезди, такође испратио успон и пад какав се ретко догађао и у много дуговечнијим каријерима.
Скренуо је пажњу на себе не само са 13 голова на 48 мечева за црвено-беле, већ много више зрелом игром која је одударале од његових 16 лета, па је, како то обично бива у данашње време, већ јануара 2016. променио средину и постао члан Бенфике.
Међу лисабонским Орловима уследила је стагнација – у наредне три године одиграо је 18 мечеве за Б тим (четири гола) и тек два за први тим, без датог гола.
Сасвим логично, био је зрео за позајмицу, а управа португалског великана одлучила се да га проследи у Ајнтрахт и тиме му учинила животну услугу.
Мало је рећи да је Јовић у Франкфурту на Мајни просто експлодирао, партије тамо ставиле су га у ред најталентованијих нападача данашњице, а после прве сезоне у којој је на 22 меча у Бундеслиги дао девет голова, постао је и репрезентативац Србије.
Наредне сезоне, 2018/19. био је још вреднији и ефикаснији, одиграо је 32 кола и био стрелац 17 голова, а у Лиги Европе, где су испали тек у полуфиналу од Челзија, будућег освајача, исказао се са десет голова. На кога је све то оставило најбољи утисак? Тако је, на скауте Реала!
Председник Краљевског клуба Флорентино Перез заиста није жалио новца да доведе Јовића на „Сантијаго Бернабеу”, платио га је 60 милиона евра, што је био други највећи трансфер Реала у прошлогодишњем летњем прелазном.
Само је Еден Азар био скупљи, сто милиона евра, чиме је изједначен клупски рекорд Герета Бејла из 2013.
Уследио је пад, али овога пута не толико неочекиван, пошто заиста ником није лако да се наметне у тим годинама и већ у првој сезони у клубу највеће величине, тако да без обзира што је имао малу минутажи, и што је постигао само два гола, за њега заиста има времена да се наметне и остави дубок траг.
За разлику од осталих наших играча који су тек делимично успели у тој средини (Милан Јанковић), или нису урадили много тога (Предраг Спасић, Дејан Петковић и Перица Огњеновић).
Међутим, уколико Јовић жели да се то оствари, а свакако жели, мора да обрати пажњу да му се не понављају неке ствари које су му се дешавале у „вантеренским активностима”.
Рецимо, у Реалу су му замерили што је једном приликом неовлашћено дао интервју, а који, уз то, како је саопштено, „није био афирмативан по клуб”.
Септембра прошле године самоиницијативно је напустио репрезентацију Србије после меча са Португалијом, пред дуел са Луксембургом, па му због тога селектор Љубиша Тумбаковић касније није слао позив. На срећу, у међувремену су изгладили однос...
И на крају, уследило је напуштање самоизолације у Мадриду и долазак у Београд у „доба короне”, што је изазвало шок и у Шпанији – мадридска Марка пренела је информацију „да га чека драстична казна од Реала због напуштања самоизолације, али и од српских власти због кршења правила карантина” – и у Србији, где је прекршио правило да они који дођу из иностранства морају да проведу две недеље у самоизолацији.
Још једном: шта му је то требало...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.