Крстајић је са Вердером из Бремена освојио дуплу круну 2004, а потом носио капитенску траку у Шалкеу.
Око 250 одиграних утакмица у Бундеслиги током девет сезона (од 2000. до 2009) и велики број признања и врхунских потеза, обележиле су његову каријеру.
Он с поносом гледа на резултате остварене у Бундеслиги, посебно на дане док је бранио боје Вердера.
"У Вердеру сам након само месец дана заузео место стартера. Та екипа коју је водио Томас Шаф тада већ добрих 14 година имала је одличан систем рада који сам ја одмах усвојио и који јако волим и данас. Био је то атрактиван и офанзиван фудбал. Било је довољно да будеш посвећен тренинзима и да се нормално понашаш на утакмицама. Екипа је била одлично уиграна и није било чудно то што смо 2004. освојили дуплу круну", рекао је Крстајић.
У неком моменту стигла је и понуда од Арсена Венгера, тренера Арсенала, али и берлинске Херте, које су биле "теже" од уговора који нуди Вердер. Ипак, Крстајић је остао у Бремену.
"Никада се нисам покајао што сам тада остао у Вердеру. Оно што је мени била отежавајућа околност је што сам у Немачку отишао с пуних 26 година, данас клинци одлазе већ са 18. Али, ја сам изузетно заволео тај систем игре и начин на који они граде играче, тако да ми је било лако да се одлучим да останем", рекао је Крстајић.
Он је навео да сматра да је играчу потребно да остане пар година у неком клубу како би осетио свој максимум.
"Барем је тако било са мном. У сваком клубу са остајао око 4-5 година и оног момента када сам осетио да је то мој максимум који могу да пружим клубу за који играм, тада сам одлазио и тражио нове изазове. Тиме сам се водио касније као тренер, не можеш ти да направиш победничку екипу за годину дана, ту треба континуитет", рекао је Крстајић.
Како је навео, основе у фудбалском понашању стекао је рано у Партизану, научио је како функционише велики и уигран систем и самим тим је умео да осети када треба да иде даље.
"Након дупле круне и четири године у Вердеру, осетио сам да ћу се уљуљкати и да за мене ту више нема изазова. Знао сам да могу да радим шта хоћу у том клубу и да то неће бити добро за моју каријеру, да ћу назадовати, па сам своју нову шансу да направим нешто важно видео у Шалкеу", рекао је.
У Шалке је стигао као искусни играч, са 30 година.
"У том моменту Шалке 50 година није освојио ниједно првенство, а када сам ја дошао коцкице су се некако сложиле да се направио прави 'дрим тим' и да смо за пар година били међу најбољима. У сезони 2006/07. доминирали смо лигом, били смо углавном први или други на табели и онда смо у последња три или четири кола све упрскали. Штутгарт нас је престигао, победио је у гостима и на домаћем терену и са два бода више понео титулу", рекао је Крстајић.
"Могу рећи да је то првенство моја болна тачка и неостварена жеља. Тим је толико био добар и направљен да узме ту титулу коју није видео пуних 50 година, али није се остварило. Била је то добра животна лекција", додао је.
Како је истакао, после тих пет година у Шалкеу, пожелео је да се врати у Партизан.
"Животна жеља ми је била да са њим играм Лигу шампиона. То се и десило, могу рећи да ме је Бог погледао и услишио ми жељу јер сам већ следеће године са мојим клубом играо Лигу шампиона. Кад сагледам све на крају, шта год да сам зацртао то ми се и остварило", рекао је Крстајић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.