Горан Гркинић је анализирао учињено у претходним месецима на одговорној функцији координатора млађих селекција.
Некадашњем дефанзивцу Земуна и донедавно успешном функционеру Вождовца, главни задатак је покушај повратка на старе стазе, чини се, све слабијих националних селекција Србије.
– Дошло је после пет година до обостраног засићења, али смо остали у добрим односима. Достигао сам максимум са Вождовцем и одлучио да одем. Много ствари је утицало на мене, психички и физички сам се потрошио и одлучио сам да паузирам два месеца. Матијашевић ме је позвао у ФС Србије, рекао да ће преузети функцију спортског директора и да му је потребан човек од поверења у млађим селекцијама. Позив сам прихватио, њему и председнику Кокези бих се захвалио на поверењу. Поносан сам што сам у овом тренутку део ФСС, у години прославе века постојања фудбалског савеза. Свечаност у Народном позоришту била је за чисту „десетку” – казао је Гркинић.
Шта су били први кораци од почетка августа?
ХРВАТСКИ РЕЦЕПТ
Саша Илић и Ненад Милијаш су постали селектори по окончању каријера.
– То је медаља са две стране, Илић и Милијаш морају негде да започну тренерску каријеру. Кад сам причао са колегом, координатором из Хрватске, рекао је да су тражили велико играчко име и презиме за селекторе због момака у националним тимовима. Њихов рецепт хоћемо да препишемо, деца се угледају на такве легенде.
– Направили смо промене на селекторским позицијама, јер смо хтели да унесемо новине у раду репрезентација и селектори задржавају минимум две године на функцији. Потребно је време да би све селекције играле на сличан начин, не мислим на системе, да ли је 4-2-3-1 или 4-3-3, али бих волео да играју агресивно и препознатљиво, имају константан пресинг после изгубљене лопте и доминирају. Трудићемо се у наредном периоду да имамо неке обрисе жељене репрезентације.
Промене су биле неопходне?
– Пад је уследио, није се довољно радило у клубовима. Много је погрешних ствари направљено. Клубови увек јуре резултат, а не и игру или да направе играча. То је главни проблем.
Каква су била кадровска решења?
– Направили смо ротације. Столица је преузео младу репрезентацију од Миловановића, Лешњак омладинску од Јевића. Спасић је стигао уместо Куљића, док је Бранковић и даље са својом селекцијом. Новине су Илић и Буњевчевић. У инструкторској служби сад је шеф Далибор Зорко, променили смо и поједине регионалне инструкторе.
ХЕМИЈА СМЕНИЛА НЕШКА
С ове дистанце како гледате на експресну смену Ненада Миловановића, с обзиром на то да се бодовно није напредовало на табели за ЕВРО младих?
– Миловановић је искусан тренер и јако добар. У разговору са Матијашевићем и председником Кокезом дошли смо до закључка да га, ипак, променимо. Није било хемије између играча и селектора. Дошао је Столица, право решење јер је направио озбиљне резултате ранијих година. Није резултатски направљен помак, али јесте у игри. Имамо шансе да се квалификујемо барем кроз бараж, али сад је питање осталих резултата ривала из групе.
Шта су, поред прављења игре и резултата, још задужења селектора?
– Сви су у обавези да поднесу писани извештај о сваком играчу, пре и после окупљања. С објашњењем зашто су позвани, зашто „толики” број из клуба, зашто…
Каква овлашћења имају селектори?
– Максимална и слободу у састављању списка репрезентативаца. Нико им се није мешао ни у једној селекцији, водим се тиме да селектори одлучују о свему и одговарају за игру и резултат.
Да ли сте пред селекторе поставили одређени циљ?
– Победе и озбиљан резултат у свакој селекцији. Колико су битни резултати, показало на жребу у Ниону за наредне квалификације. Код Лешњака смо били у четвртој категорији, што се није десило одавно, јер смо са Јевићем квалификације завршили као други у групи. И код Бранковића смо били у четвртом шеширу, још смо и срећно прошли у даљи круг. Циљ је да на основу бодова сакупљених у квалификацијама следеће селекције буду у што бољој групи. Слаб коефицијент нам је шкодио за други круг квалификација, што се осликало у ривалима омладинаца и кадета.
Шта мислите о тези да су све слабије генерације и да ће тешко бити достижна најталентованија, из 1996?
– Проблем је у недостатку времена. Столица је, рецимо, имао три дана да уигра екипу с Пољском. Такође и остали селектори. Систем игре не могу да направе, формирају екипу и своје принципе. Зато и кажем да није комплетна одговорност на њима. Опет, не бих волео да за неку годину, не дај боже, завршимо као Белгија. Није је било нигде петнаестак година или још горе као Мађарска. Волео бих да покренемо неке ствари, што ћемо успети у разговорима са водећим клубовима. Један од проблема су родитељи и менаџери, гледају да синови што пре оду у иностранство и због тога је клубовима проблем да направе континуитет.
Да ли је добро што је омладинска репрезентација премлада? У мањини су момци рођени 1998. и 1999. године…
– Критеријум се спустио, поједини годишта 1998. и 1999. већ су у иностранству. Више не играју, него што играју. Ступаревић је пример, који је из Вождовца продат Вотфорду и прослеђен Прибраму и не игра тамо. Велика су очекивања од 2003. годишта. Јако талентована деца, не кажем да нису и у другим селекцијама.
Да ли је сурово одрећи се неких играча 1998. и 1999. годишта?
– Није… Кад смо дошли у ситуацију да се пореди Топић или неки старији играч, који притом игра не игра у иностранству, базирали смо се на млађем који игра. Руководили смо се и логиком, који играч може да конкурише за А тим. Све, дакле, одлуке у корист млађих.
БРАЋА МОТИКА ПОД ТРОБОЈКОМ
Помно прати талентоване дечаке у дијаспори.
– Желимо да најталентованије Србе у Европи заинтересујемо да играју за наше селекције, као браћу Мотика из Бајерна. Немања (2003. годиште) играо је за Немачку, годину млађи Никола чекао деби. Лазар Самарџић (2002) из Херте је капитен репрезентације Немачке до 19 година. С његовим оцем разговарамо, учинићемо све да игра за Србију. То смо успели са Достанићем из Ајакса – истиче Гркинић.
Шта мислите о томе да у суперлигашким тимовима млади играчи буду обавезни у тиму?
– То је предлог од идуће године. Само… Док сам био у Вождовцу имали смо много младих талентованих играча у првом тиму, али нису законском одлуком убачени у екипу већ су показали квалитет. И, на такав начин сам увек за младе играче. Чукарички, Војводина и Вождовац предњаче у томе. То је приоритет српског фудбала, не само савеза.
Каква је сарадња с клубовима?
– Добио сам информације да је ранијих година било много проблема, Матијашевић и ја нисмо досад. Нормално је да се изађе у сусрет клубовима, као Звезди у Лиги шампиона, али и да репрезентација буде приоритет. Играчима из наших клубова национални тим много значи.
Хоће ли љубитељи фудбала из унутрашњости моћи да виде младе наде у наредном периоду?
– Ниш се показао као добро решење у дуелима младе репрезентације са Естонијом и Русијом. Желимо да све селекције играју ван Београда, националне тимове приближимо народу. Играћемо у Пироту, Горњем Милановцу, Чачку, Вршцу...
Како ћете заштити играче и клубове од све већег уплива кладионица у млађе категорије?
– Чуо сам да је раније било неких проблема, али то су ствари на које не можемо да утичемо. За мене је то болест, ако је има у млађим категоријама. Водим се исконским стварима, за мене је фудбал игра посебно у млађим селекцијама. Ако се и буду појавиле такве ствари, нећемо бежати од проблема. Напротив – категоричан је Гркинић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
