Пише: Зоран Стојадиновић
Као да је уклета, репрезентација Србије не може без проблема. Да ли је Лука Јовић огорчен на селектора, или је Љубиша Тумбаковић љут на младог фудбалера, постало је изненада централно питање од репрезентативног интереса пре свега због чињенице да је култ државног тима одавно урушен и да је чак и тако искусном стручњаку јако тешко да постави све на своје место. Бар не тако брзо и лако без обзира што сви па и Лука Јовић имају право да се љуте.
Незадовољни минутажом били су многи и пре Луке Јовића, код претходних селектора... И увек ће тако бити, што и није лоше јер осликавају жељу да играју и допринесу резултатима репрезентације...
Али, како резултати репрезентације изостају у континуитету, поставља се питање до када ћемо робовати сопственим заблудама заведе-ни потезима у клупским, не и репрезентативним дресовима.
Јер, пре Луке Јовића, Адем Љајић и Немања Матић били су љути на Синишу Михајловића и обрнуто, Душан Тадић се љутио на Ћурчића, Пријовић на Муслина, Миливојевић, Максимовић и Настасић на Крстајића...
Незадовољство минутажом и заменама показивали су према Крстајићу – Гаћиновић и опет Јовић, јер није играо у Лисабону...
А онда је дошло Европско првенство за младе репрезентације и српски „дрим тим”, сачињен од ведета доживео је фијаско. Најскупљи је био и најгори уз констатацију: „други не би дошли”...
Прича се да је управо тим речима Лука Јовић објаснио свој учинак на ЕП у Италији... Други га већ после тога не би ни позвали у репрезентацију, Тумбаковић јесте... Вероватно је желео да ствара најјачи тим практично од нуле...
Фудбалер Реала ма како се звао, свакако заслужује респект у репрезента-тивној породици, али, играч краљевског клуба какав је некада био Предраг Мијатовић, или какав је данас Хрват Лука Модрић, себи никад не би приуштио дрскост да „смс” поруком обавести секретара Стручног штаба да је због повреде напустио камп репрезентације...
То је већ ствар васпитања, зрелости и неких других социолошких аспеката који утичу на развој личности.
Можда би Љубиша Тумбаковић заиста морао да се замисли због „новог случаја“ да Лука Јовић има у Реалу минутажу чак и да не постиже голове, али статистичке бројке српског нападача у краљевском клубу дале би селектору за право да тражи боља решења и да Александар Митровић на свакој репрезентативној утакмици не показује да је неприкосновени шпиц државног тима.
У оној једној у којој није био, доживели смо фијаско: Украјина је победила 5:0, а напад Србије предводили су незадовољни Пријовић и Јовић.
Крстајић је „прогутао” њихово тихо незадовољство, сви ми – горко сазнање да вероватно ни после 20 година нећемо гледати репрезентацију на Европском првенству.
А „незадовољни” ће напрасно постати задовољни кад дође нови селектор, без обзира што су својим некадашњим незадовољством нанели штету државном тиму лечећи сопствени его, не хајући за култ репрезентације и не знајући уопште шта то значи јер никад нису имали прилику да виде колико је репрезентативни дрес значио Пиксију Стојковићу, Предрагу Мијатовићу, Славиши Јокановићу, Сави Милошевићу, Дејану Станковићу, Марку Пантелићу, Младену Крстајићу, Немањи Видићу, Владимиру Стојковићу, Александру Коларову...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.