Љубиша Тумбаковић: Више пута сам био кандидат за селектора, ни овог пута нисам веровао...

Добри познаваоци фудбалских (не)прилика у Србији немају дилему: Љубиша Тумбаковић је најбољи могући избор за решавање стручних проблема који су спутали репрезентативце да покажу и пруже све што објективно могу.

То се лако може закључити и на основу Тумбаковићеве јучерашње приче приликом гостовања у Спортском журналу – листу с којим „другује“ од његовог оснивања и свог почетка бављења тренерским послом.

Делом и због тога, али и чињенице да је Спортски журнал од првог помињања могуће смене Младена Крстајића најавио Љубишу Тумбаковића као његовог наследника и није лицитирао другим потенцијалним кандидатима у тренуцима многобројних спекулација појединих медија и јавности, имали смо част да будемо први дневни лист у Србији који је угостио новог селектора.

Неколико пута фигурирали сте као кандидат за селектора, па се то није десило, да ли сте овог пута веровали у избор када се први пут ваше име поново нашло међу кандидатима?

- Више пута, не неколико... од 1994. више пута сам био кандидат за селектора или у медијима постављен за селектора и нисам веровао. Ни овог пута нисам веровао... Био сам на одмору, позвали су ме људи из савеза , разговарао сам и после неколико дана све завршило.

Љупко Петровић је изјавио да сте добро решење, али да сте у погрешно време добили шансу?

- Препознајем Љупкову реченицу, мој је велики, велики пријатељ и рекао је то из најбоље намере. То што је сад изговорио, говорио је последњих 20 година и у сваком интервју на ту тему понављао је да ја треба да будем селектор. А то исто мислим ја за њега, требало је да постане селектор у неком периоду и једноставно, то му је припадало. Фудбал је његов живот и та његова реченица је прелепа и на тај начин треба и да се схвати.

Ваша каријера траје 39 година и тек сад сте селектор своје земље. Да ли је за вас увреда кад млађи добију шансу пре вас са толиким искуством, односно како уопште доживљавате кад неко право из копачки седне на клупу и командује тимом?

- Ради се о новим трендовима, није то од скоро. Такав је случај био са  Бекенбауером, Кројфом, па и Зиданом, он је само годину дана био тренер Реала Б, касније три пута узастопно првак Европе. Неки од њих су профитирали, неки нису, изгубили су се, чак и Бекенбауер упркос освајању СП 1990. после чега је остао у фудбалу, али као функционер.

Каквом бисте тренеру пре дали шансу, ономе који је прошао фазе развоја, или великом асу?

- Цео мој тренерски пут био је врло интересантан и то је нешто што би требало да прође сваки тренер. Кренуо сам од примарне селекције у аматерском клубу, у истом почео да радим са сениорима, а затим на примарној селекцији у професионалном клубу и у Кувајту и онда преузео први тим Партизана. Прошло је 36 година до мог доласка за селектора Црне Горе. Сваки тренер мора да прође пут сазревања, да се њему самом свиди сопствено фудбалско убеђење. Фудбал еволуира из године у годину, и тренер мора да се прилагођава, напредује, подразумева се претходно и да се образује.

Комплетан интервју са Љубишом Тумбаковићем можете да прочитате у броју Спортског журнала за 6. јул. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.