Пише: Зоран СТОЈАДИНОВИЋ
Протутњали су кроз квалификације као брзи воз, осам пута победили и два пута ремизирали, подгрејали машту фудбалске јавности и исту разочарали на Европском првенству. Млади репрезентативци Србије, с потенцијалом врхунских асова и учинком ветерана које са клупе предводи, кажу – добар човек Горан Ђоровић данас су централна тема огорчених љубитеља фудбала у Србији... И свака сличност с чувеном синтагмом: „Какав је фудбалер (или тренер)? Добар је дечко...“, апсолутно је случајна, али, оно што се Србији десило на Европском првенству у Италији – није случајно.
Горан Ђоровић је од славодобитника до апсолутног губитника стигао за 180 минута. Као човек који је одвео Орлиће на Европско првенство у никад јачем саставу, у једном тренутку фигурирао је и као потенцијални наследник Младена Крстајића на клупи А репрезентације. Срећом, млади Аустријанци многима су отворили очи, а Немци канонадом пробудили из нереалних снова. Тако је једноставно морало да буде. Кристално је јасно: већ три селектора коштала су Србију резултата на завршним турнирима – Младен Додић 2015. у Чешкој, Ненад Лалатовић 2017. у Пољској и сада Горан Ђоровић у Италији.
„Изгледало је као да смо се за утакмицу са Чешком истрошили гледајући наше омладинце у финалу Мондијала с Бразилом...“
Антологијско објашњење селектора Додића бацила је у други план чак и поразе тадашњих Орлића: 0:4 – Чешка, 0:2 – Данска, наравно и питање откуд уопште он на селекторској функцији... Србија се тих дана поносила нестварним успехом омладинаца на Новом Зеланду, о младима је мало ко трошио речи... А да имају потенцијал показали су у првом мечу тог турнира кад су са Немачком ремизирали – 1:1.
Ништа боље није било ни пре две године: Томислав Сивић је после успешних квалификација напустио репрезентацију, чинило се да је Ненад Лалатовић најбоље – готово идеално решење за младе на Европском првенству. Био је резултатски успешан колико и Додић: два пораза - Португалија 0:2, Шпанија 0:1 и реми са Македонијом 2:2. Свађа са играчима – Ожеговић му се насред утакмице чак уносио у лице због замене, само је један од разлога због којих је Лалатовић прећутно означен кривим...
Заиста је Горан Ђоровић, тврде сви који га знају – добар човек упркос томе што није комуникативан. Остаће упамћен као једини селектор на свету који списак репрезентативаца за велико такмичење није саопштио пред медијима, већ га је окачио на сајт савеза. У Италију је повео најбоље, али и најбољима је неопходан тренер – аналитичар и тактичар, мотиватор....
Дрим тим Србије на две утакмице био је као оркестар у којем сваки инструменталиста свира за своју душу на раштимованим инструментима. Само захваљујући чудесним одбранама голмана Радуновића Србија и против Аустрије није поражена као од младих Немаца... Без идеје и енергије, као да су против своје воље натерани на игралиште после исцрпног рада у руднику, млади репрезентативци све су нас натерали да се запитамо да ли су они та фудбалска будућност Србије у коју полажемо наде? Као и шта се то толико догодило у њиховим главама и ногама у међувремену... Да ли су и колико мотивисани за „повратак“ у младу репрезентацију из А тима?
Будућност свакако јесу, а догодило се то да су прерано ушли у фудбалски шоубизнис препун новца у којем су постали роба. Сјај у млађим селекцијама одвео их је незреле у иностранство и само неки од њих као на пример Лука Јовић успели су да се пробију у орбиту. Неиграње у клубовима, основни је узрок стагнирања, а селекторово несхватање суштине да у екипи мора да има не само уметнике већ и борце, довело је до још једне бруке српског фудбала.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.