Спреман да буде распет због својих идеја, иако је тек кренуо кроз тренерску голготу, Младен Крстајић поносно носи свој крст. Дочекан подозриво, подржан снисходљиво, суочио се с милион проблема и три изазова: да са Србијом направи искорак на Мондијалу, подмлади репрезентацију и после две деценије одведе на Европско првенство.
Саплетен у Русији, усправио се и кренуо даље, тријумфално прошао кроз искушења у Лиги нација и стигао пред најтеже препреке за дефинитивно извођење Орлова из фудбалског тунела у којем су дуго тумарали у мраку.
Оспораван од старта селекторског рада Крстајић је критикован и кад је реално заслуживао похвале или бар разумевање за потезе. Можда је и због тога осмех на његовом лицу ретко виђена појава. У овом разговору чак три пута се задовољно осмехнуо. Први пут одговарајући на питање о дефинитивном изласку српског репрезентативног фудбала из мрака...
- Чињеница је да ових годину и по, као и пре тога током квалификација за Светско првенство, гарантују да је Србија на добром путу да направи стабилну репрезентацију којој је циљ да се такмичи на сваком великом такмичењу. У прошлој години и кроз Лигу нација, уз подмлађивање екипе, видело се да Србија има добрих - искусних, али и младих потенцијалних репрезентативаца који су показали да ће бити окосница у будућности. Наравно, уз искусне који су се годинама потврђивали у репрезентацији и својим клубовима. То дефинитивно значи да излазимо из мрака...
Преживели сте Мондијал, подмладили екипу и били успешни у Лиги нација, али шта вам би на конференцији за медије после утакмице са Литванијом да из чиста мира поставите питање о опстанку на функцији селектора?
- То није било питање опстанка, једноставно, прорадиле су у мени неке емоције. Тешка је била година... Доста се радило, пуно тога остало је иза нас. Функција којом се бавим није нимало лака, представља ми част и задовољство, али наравно, присутан је и стрес. Фајтер сам у животу који сваку утакмицу покушава да добије без обзира ко је противник. Нисам рекао да ли ћу бити селектор, него да има људи који ће проценити да ли је добро то што радимо...
Имате ли понекад утисак да су тренери као глинени голубови: једна недоречена мисао означила је медијски лов на вашу главу?
- То је саставни део наших живота и посла. Увек мораш да будеш спреман за критике. Зато је фудбал најинтересантнија споредна ствар на свету – сви мисле да знају и да могу да коментаришу. Са једне стране то је и добро. Позитивне критике увек су добродошле, на злонамерне више и не обраћам пажњу.
Да ли је Младен Крстајић тврдоглав човек, тренер?
- Јесам тврдоглав... Можда на прву... Имам неке ставове и принципе од којих не одустајем. Али, такође сам тимски играч, не бежим од савета и кориговања... кад ме саветују други људи... Нисам комплексаш! Нисам оптерећен ако ме неко посаветује и скрене ми пажњу на нешто што би требало да урадим...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.