БАНЕТОВИХ 12 ГОДИНА У РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ: Ивановићев 100. меч, колико је селектора "променио", хоће ли надмашити Станковића и Милошевића...

5

Капитен Орлова Бранислав Ивановић дебитовао је пре 12 година, 8. јуна 2005. против Италије (1:1) на пријатељском мечу у Торонту

ФОТО: fss.rs

Капитен Србије Бранислав Ивановић придружио се Дејану Станковићу (103 утакмице) и Сави Милошевићу (102) у "клубу" играча који су одиграли 100 и више утакмица у националној селекцији.

Ивановић је дебитовао пре 12 година, 8. јуна 2005. против Италије (1:1) на пријатељском мечу као играч ОФК Београда. Утакмиц се играла пред 22.000 навијача у Торонту. Стрелци су били Никола Жигић у 21. минуту и Кристијано Лукарели у 83.

Ушао је као замена у 77. минуту заменивши Марка Башу.

Пред почетак пријатељског меча у Улсану са Јужном Корејом капитену Орлова Браниславу Ивановићу председник ФСС Славиша Кокеза уручио је дрес Србије са бројем 100 и букет цвећа, а букет је добио и од представника ФС Јужне Кореје.

Капитен Србије, Бранислав Ивановић, одиграо је против Јужне Кореје 100 меч у дресу најдражих боја. Прилика да евоцира успомене и сети се дебија, свих селектора, многих саиграча, голова...

Кренимо редом, сећање на прву утакмицу пре 12 година...

- Играо сам у ОФК Београду, била је турнеја на којој су, као и сада у Кини и Јужној Кореји, били и млади играчи, позив је стигао и на моју адресу а ја нисам могао да верујем.У том тренутку остварио сам све снове, јер дебитоваћу за своју земљу. Путовање до Торонта, али и цео тај амбијент, за мене све ново, оставило је велики траг, нешто што се не заборавља. И резултат је на крају био позитиван -1:1 - кренуо је подсећање за сајт ФСС Ивановић.

Има ли неке анегдоте...

- Не сећам се, али срећом тада није било ово певање на столици као сада када се појављују нова лица. Сигурно бих пао са столице. Сећам се, ипак, имена старијих играча који су ми пружили велику подршку, све су учинили да се ја и још неки млађи играчи добро осећамо. Можда бих издвојио сам стадион на коме смо играли, била је то „бејзбол арена“ претворена у фудбалски терен, а ја до тада ништа веће нисам видео. Збиља сам био импресиониран.

Селектор је био твој „романтичар“.

- Илија Петковић је био селектор, није много причао, није хтео да нас оптерећује, а знао је да нас опусти како би у том тренутку дали свој макисмум.

Током дуге каријере променио си много селектора...

- Нисам ја „променио“ ни једног, селектори су се мењали – каже уз осмех капитен.

Шта је прва асоцијација при помену неког селектора, примера ради да почнемо од Илије Петковића...

- Велики стручњак који се показао и доказао кроз резултате.Велики ОФК-овац који је препознао прилике на Омладинском стадиону, видео да и тамо има потенцијала који могу да играју за репрезентацију. Све ми је тих првих година у клубу било нестварно, а његов позив схватио сам као награду за све што сам до тада урадио.Има моје велико поштовање, уверио сам се и касније колико је он магичан у неким стварима, веома харизматична личност која много познаје фудбал.Заслуге за мој деби у репрезентацији иду њему.

Хавијер Клементе...

- Први странац на месту селектора Србије.мислим да није био упознат са мојим квалитетима. Тада сам био капитен младе репрезентације,а прилику сам добио тек на крају тих квалификација. И то ми је био подстрек за даље напредовање.

Мирослав Ђукић...

- Имали смо феноменално Првенство Европе за младе када смо стигли до финала, а Ђукић се онда са клупе „орлића“ преселио на клупу „А“ тима.И неколико нас је „повукао“ са собом, тако да је то у неку руку била смена генерација.Дао ми је самопоуздање, мотив, сигурност, све то ми је тада много значило.Стварно један озбиљан стручњак.

Радомир Антић...

- Човек који је у Србији створио култ репрезентације. Док је он био селектор, били смо једна нација, један тим.Владала је велика еуфорија, изборили смо пласман на Светско првенство. Не треба много трошити речи на њега, било ми је велико задовољство што смо сарађивали.

Владимир Петровић-Пижон...

- Он је можда дошао у најтежем могућем тренутку, после одласка Радомира Антића.Али када говорим о њему онда морам да се вратим на неки свој почетак, јер он ми је у младој репрезентацији дао шансу, препознао неки мој таленат. Веома сам му захвалан на свему,много сам научио од легенде која то јесте именом и презименом.Сазрео сам као играч, схватио шта је фудбал на врхунском нивоу.

Радован Ћурчић као вршилац дужности селектора...

- Дошао је у тренутку када је поново било баш тешко, после одласка Владимира Петровића. Имали смо и напорну турнеју. Он је човек који заиста веома добро ради, а када говорим о свим селекторима, сви су имали квалитет да воде репрезентацију. И резултати су свима били судија...тако је то у савременом фудбалу.

Синиша Михајловић...

- Када је дошао хтео је из корена да промени неке ствари. Знао је да ће све бити тешко. Опет је дошло до смене генерација. Направио је један пресек, у почетку је све то изгледало јако тешко, али смо после сви уживали са њим. Криво ми је што је отишао после тог првог циклуса, јер мислим да смо сазрели као екипа и у наредном циклусу квалификација сигурно би направили добар резултат.Остаје мали жал што није наставио посао у репрезентацији, а са ове дистанце мислим да и њему треба да буде жао.

Љубинко Друловић...

- Љубинко је направио феноменалан резултат са омладинском селекцијом када је освојио Европско првенство. Неке од тих момака Михајловић је већ био увео у најбољи нацонали тим. Јако је тешко за тренера када му не дате шансу на дужи рок, али Љубинко је добар тренер и сигурно ће имати своју шансу.

Дик Адвокат...

- Дошао је после Друловића. За мене он је озбиљан стручњак, штета што се није дуже задржао, али мислим да су они инциденти против Албаније утицали на касније догађаје.

Радован Ћурчић у другом мандату...

- Преузео је тим како би угасио пожар настао после оних сцена против Албаније у Београду.Мислим да је у другом мандату све било много боље, али суровост селекторског посла јесу резултати.

Славољуб Муслин...

- О њему треба да причам много,много више. Урадио је много за моју каријеру, научио ме много тога у Локомотиви, а када је постао селектор био сам срећан. Знао сам да чемо направити резултат, јер начин на који он размишља и како решава ствари, то је било немогуће не учинити.Направили смо одличан резултат, ја сам уживао у раду са њим.Био сам срећан, задовољан. Указао ми је максимално поверење, дао ствари које су ми у том тренутку биле потребне. Могао бих о њему да причам још дуго,дуго...

Младен Крстајић...

- Први селектор са којим сам ја играо( смех).Тренер се види и покаже у првих седам дана рада са екипом. Мислим да Крстајићима потенцијал да води ову селекцију, био је са нама претходне две године, познаје све. Променили смо и систем игре, али знамо начин тренинга, начин размишљања и ја му елим много успеха.

Коју утакмицу памти по добром, али и лошем...

- Није лако, срећан сам због многих ствари, детаља. Можда бих издвојио деби, а онда и прву утакмицу у дресу Србије, против Чешке.То је за мене био историјски тренутак.И мој први гол против Португала памтим, па период са Радомиром Антићем...Идем брзо, сигурно ћу нешто и прескочити. Долази онда нови циклус,па други неуспешан. И оно што боли то је због нефудбалских разлога. Али не бих о томе, оставимо то по страни. И сада овај пласман на Светско првенство који је сигурно круна моје репрезентативне каријере.

Како је било играти у друштву Саве и Декија, био си и део њихове прославе када су они играли 100 меч...

- Нисам размишљао, а ни маштао о томе да ћу једног дана и ја славити тај јубилеј. Ишао сам утакмицу по утакмицу.Сада када видим да сам на том броју, некако ми је све брзо било. А као клинац сам одрастао уз Саву и Декија и ови нови клинци који одрастају уз своје идоле, то је заиста привилегија. Стати поред њих и још заиграти уз њих, невероватна је ствар. Велики људи, велики професионалци. Они заслужују чаробне речи. Саво је био једну утакмицу са нама, а Деки је био мој узор и пре него што сам ушао у репрезентацију. Разумели смо се погледом, а оно што је он радио за репрезентацију су невероватне ствари. И на терену и ван њега.Од њега је могло да се учи у сваком тренутку. Деки је легенда светског фудбала, легенда која не бледи после каријере и то довољно говори о њему.

Колико Банетових 100 добија на тежини ако је твој пут кренуо из ОФК Београда...

- Мојих 100 наступа је заслуга многих генерација играча са којима сам играо. Нажалост нисам имао среће да играм за наша два најбоља клуба, судбина ме рано одвела у иностранство, у Локомотиву.А сам мој долазак у ОФК Београд из Сремске Мистровице, показало се касније, био је најбољи могући сценарио за моју каријеру.

Амбијент који се памти...

- Сви у Србији одрастају уз пуну Маракану. Сваки играч о томе машта, играо сам више пута пред 50 хиљада људи на нашем највећем стадиону и то је оно што тера играча да да и последњи атом снаге. Било је наравно много тренутака када трибине нису биле испуњене али било је ту и нефудбалских ствари које су имале утицаја на такву слику.

Дебитантски гол...

- Памтим га, наравно. Два минута пре краја у Португалу, можда је био чак из офсајда, Играли смо у неком невероватном систему, а опет деловали смо јако добро. Дали смо гол из прекида, могао сам тада и да завршим каријеру. Толико сам био срећан.

Да ли је то био најдражи гол од 12 колико их је капитен постигао...

- Мени је, искрено, сваки драг.Сваки гол је долазио у посебном тренутку, срећам што сам постизао голове против великих селекција, Француске, Италије, Португала...И зато не бих издвајао неки гол посебно.

Има ли разлике између капитена и репрезентативца...

- Огромна част и привилегија. У неким првим наступима можда тога нисам био свестан, говорим о младој репрезентацији, јер то је основна школа за ово што је „А“ тим. То је већ факултет. Трака у најбољој репрезентацији је озбиљна част. И опет морам да се вратим на Декија Станковића од кога сам много научио, дао ми је много корисних савета. Синиша Михајловић ми је дао траку, али мислим да је то било природно у том тренутку, јер сам већ био присутан на великој сцени.Добио сам част да будем капитен у дресу своје земље и то је заиста највећа привилегија за једног играча током његове каријере.

Бане је међу првима тренингу, Бане је међу првима на окупљању, међу првима у аутобусу, први на састанцима,први...

- Нисам увек први (смех)... Ја сам говорио и увек то наглашавам, имам привилегију да радим оно што волим. И то још у дресу репрезентације. Драго ми је што сам капитен ове генерације, надам се да ћемо заједно дати све како би били успешни и на предстојећем Светском првенству.

И на крају, јубилеј, Јужна Кореја, резултат исти као на дебију против Италије у Торонту...

- Они су јако озбиљна екипа, а ми смо опет одиграли веома добро. И мислим да морамо сви да будемо задовољни. Драго ми је због троцифреног броја, али идемо даље. И због младих играча који представљају право богатство за репрезентацију – рекао је Бранислав Ивановић, капитен Србије који је против Јужне Кореје 100 пут обукао дрес са државним грбом.

Kоментари (5)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
Ranko

Od srca mu zelim da obori rekord igranja za reprezentaciju. Savo i Deki su bili veliki igraci, ali Bane moze jos dosta da pruzi reprezentaciji. Moze realno da obori rekord skroz prirodno, a ne kao ovima pre njega da se malo steluje.

Одговори
ljubo

stelovalo se stankovicu da prestigne savu ,ivanovic ce da ih premasi ssigurno jer igrace sp 3min. plus 2 prijateljske pre sp

Одговори
@ljubo

Stankovic nikada nije igrao za reprezentaciju, samo je bio na terenu.

Одговори
ercov

Nek ti je sa srecom Bane majstore i da dobrim igrama na SP zasluzeno oboris rekord reprezentacije Srbije.

Одговори
THE COMSAT

Najgori ikada reprezentativac koji je po mojoj statistici kriv za tacno 53 gola.Neznalica,uvlakac koji nikada nije odigrao nista u reprezentaciji.Konte trener Celsija je reko da je srecan sto je otiso jedan osrednji igrac.Neko je na racun njega zgrnuo pare i kraj.Zna se i ko.Jedan uvlakac Karadzica koga su forsirali do besvjesti kao i Kolarova.Boze daj da ga vise ne gledam u dresu Srbije.

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру