Некадашњи голгетер селекција СР Југославије и Србије и Црне Горе Саво Милошевић, био је учесник планетарних шампионата 1998. у Француској и осам година касније у Немачкој.
Повратак његових наследника на највеће фудбалско такмичење, логично, обрадовао је последњих година потпредседника ФСС.
– Пласманом на СП испунили смо главни и основни циљ. Предуго смо чекали и најбитније је да смо успели. Никад није лако отићи на велико такмичење. Обезбеђено учешће на Мондијалу много ће да значи за српски фудбал. Честитам пре свега играчима и стручном штабу, директору Горану Буњевчевићу, председнику Славиши Кокези, генералном секретару Јовану Шурбатовићу. Челни људи фудбалске организације имају посебне заслуге јер су стали иза играча, пружили им максималне услове, направили везу са државним институцијама, ослободили екипу и директора медијског притиска – не штеди похвале Саво Милошевић.
Повукли сте се са функције директора репрезентације пре избора Славољуба Муслина за селектора?
– Био сам у праву што сам повукао такав потез. Добили смо прошле године новог директора Горана Буњевчевића. Неприродно би било да имамо два директора, два мишљења... Буњевчевић је преузео одговорност, бесмислено би било да сам то учинио и ја за исту ствар. Нисам уопште заслужан за пласман на СП, похвале припадају онима који су учествовали у успеху.
Да ли вам се свидео начин игре Орлова у квалификацијама?
– Нисам коментарисао игру ни током борби за СП, нећи ни данас кад је све завршено. Најбитније је било да се пласирамо на Мондијал. Због тога морамо да будемо захвални селектору и играчима, а за стручна питања су задужени селектор и директор. Сви смо свесни да нисмо најбоље одиграли последње две утакмице. Муслин и Буњевчевић период пред нама требало би да што боље искористе да побољшају игру.
Много је било скептичних пре почетка циклуса. На почетку је деловало тешко замисливо да ће последњи меч са Грузијом гледати 45.000 људи...
– Резултати увек креирају атмосферу. Без успеха тешко је рачунати на било шта, па и на пуне трибине. Публика се привлачи играма на терену. Екипа је била успешна против Аустрије у Београду кад се доста тога ломило, у дуелу са Грузијом у Тбилисију и на Маракани. Испоставило се да су мечеви са Грузинима одлучили јер смо једина репрезентација која је некадашњу совјетску републику победили два пута.
Није било ни ружних дешавања попут прекида у Ђенови 2011, „случаја дрон” на мечу са Албанијом 2014?
– Нисмо имали проблема са навијачима. Председник Славиша Кокеза је заслужан што је екипа имала мир, што је тим имао све услове да се пласира на велико такмичење.
Као учесник два планетарна шампионата можете да претпоставите шта нам је потребно за успех у Русији? Од ваше генерације се више очекивало 1998. и 2006, на крају сте се тужни вратили у земљу?
– Требало би да предузмемо све да нам се неке ствари не понављају. Поуке са претходних такмичења морамо да извучемо јер је завршни турнир нешто сасвим друго у односу на квалификације. Свиђа ми се да нема еуфорије. Она није присутна ни у јавности, ни међу навијачима, нас који радимо у ФСС. Успех јесте велики, али смо јако реални и опрезни, што је неопходно како би екипа пружила максимум.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.