Иду, од средине последњег фебруара селектору кадетске репрезентације Србије, на руку и модерни фудбалски трендови – тренере од страха и ауторитета одменили су стручњаци потковани интегритетом и знањем.
Перица се одлично уклопио у ту причу, а његов играчки „си-ви” и актуелни професионални тренутак одлична су потка причи да богата каријера у копачкама не подразумева лансирну рампу за лет у тренерске висине.
Поента је да само велики на време схвате такву, наоко једноставну, фудбалску једначину. Без много непознатих.
– Снашао се на новом послу, иако нисам имао готово ни дан празног хода. Квалификациони турнир у Шкотској, спремање екипе за Првенство Европе, две пријатељске утакмице, стали су у два и по месеца мог мандата. Од среде, такмичење у Хрватској биће моја и истина „генерације 2000” – свестан је Огњеновић да ће његове прве оцене, као и у играчким данима, дати само терен.
Наоко, посао у Фудбалском савезу Србије има премисе „сна снова” за многе српске стручњаке. Плата на време, без много тензија и стреса, могли би да буду животно остварење тренера почетника и залог фине каријере на клупи.
– Није баш све тако једноставно. Клупски и селекторски посао јесу два скоро сасвим различита пола приче са многим заједничким тачкама. Универзална је истина да сваки тренер, спреман и жељан да успе, не сме себе и тим да препусти случају. А то подразумева посвећеност послу, без околишања и изговора.
Време Љупка Петровића, Пижона Петровића, Милорада Косановића и Војина Лазаревића, Перициних учитеља на Маракани, остало је у ретровизорима данашњице. Модерно доба тражи нове људе и има другачије захтеве.
– Променио се, из корена, рад са децом. Основне фудбалске идеје сачувао сам из играчких дана, остале временом усвајао учећи Звездине дечаке. Моја животна филозофија никад ми није дозвољавала да се повучем из фудбала, па чак и у данима кад сам изгубио активнију улогу у њему. Мени је најпопуларнији спорт, у основи, увек исти... Све остало је надоградња.
Закони школовања голобрадих дечака подразумевају и дипломатске „битке” са свезнајућим родитељима, менаџерима, а тек потом противницима на терену.
– Не интересују ме много пропратни феномени. У опису тренерског позива стоје притисци, немогуће их је избећи. Као и рад у савезу, тако и клупски посао подразумева сличне изазове. Потрудићу се да их изнесем, на плећима, како и доликује озбиљном тренеру.
А на нашим просторима постоји и програм плус – увек незадовољни и као родитељи, подједнако, нереални клубови. Међу њима предњаче највећи – Црвена звезда и Партизан.
– Дечије главе не познају клубаштво. Актуелна генерација најбољих српских кадета не признаје поделе. Осетио сам одавно да дечаци дишу једним плућима, живе за победе и голове! У томе је и поента фудбала. Слична су и моја размишљања. Уосталом, посао њиховог учитеља подразумева да им преносим врлине и позитивна размишљања – открио је још једно, исправно, размишљање Перица Огњеновић.
Стручњак којег вреди подржати. Због имена, искрености и вредности. Зато је заслужио да му сви заједно, као и његовим изабраницима, држимо палчеве на предстојећем Првенству Европе у Хрватској. Прво Ирска (четвртак), потом Босна и Херцеговина и Немачка, у низу Орлића и њиховог селектора.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.