Шта је јапанска турнеја донела Орловима? Дебитанти далеко од тима

Ако је лоша игра у првом полувремену против Јамајке објашњена немогућношћу брзе адаптације на велику временску разлику (седам сати), онда за лошу игру у дуелу са Јапанцима нема оправдања. Већина играча која је носила дрес Србије у Земљи излазећег сунца, једноставно, нема квалитет за државни тим.

Добро је што се Пикси уверио да ли на неког од десет дебитаната из утакмице са Јамајканцима може да рачуна у квалификацијама за СП. Чини се да нико није испунио очекивања.

Можда је Сава Аранђел Честић појачао конкуренцију на штоперским позицијама, међутим, сигурно да у овом тренутку није спреман да буде замена за Николу Миленковића, коме предстоји још једна утакмица паузе због искључења у окршају са Португалијом.

Делимично је задовољио Иван Илић, кога је Стојковић звао и за мартовске такмичарске испите, али му није пружио шансу. После одличне сезоне са Вероном у Серији А, ђак Звездине омладинске школе може да конкурише и за тим Орлова.

Дејан Јовељић се много трудио, али не заслужује да буде ни четврти нападач Орлова. Милан Макарић је против Јапана пропустио прилику да се наметне, евидентно је да голови у нашој Супер лиги ништа не значе кад се голгетер намери на много јачег противника, посебно у дресу државног тима.

Разочарао је и голман Ђорђе Николић. Искључиво захваљујући његовом киксу Јамајка је повела. Повремени чувар мреже Базела нема ипак, квалитет да угрози позиције Предрага Рајковића и Марка Дмитровића.

Марко Илић је сувише мало бранио за конкретније оцене, али тешко да ће у јачој конкуренцији поново добити позив.

Марко Петковић се после више од пет година вратио у репрезентацију. Десни бек је против Јамајке оставио добар утисак, међутим, није се добро снашао по уласку у игру у мечу са Јапанцима, један је и од криваца за гол.

Алекса Терзић је такође, лутао, од добре игре на првој, до лоше на другој провери. Немањи Јовићу и Жељку Гаврићу је сувише рано за Орлове, нису се још доказали ни у младој репрезентацији.

Наредне позиве могли би да добију само у случају да покажу да одскачу од вршњака. Милош Вулић је мало играо, не би ни добио накнадни позив да није било многобројних отказа.

Шансу је покушао да искористи Марко Грујић. После мале минутаже на почетку квалификација за мондијал везиста је добио поверење у Јапану, евидентно је да заслужује да конкурише за тим и у важнијим утакмицама.

Голмана Предрага Рајковића, Стефана Митровића, Немању Максимовића, Страхињу Павловића и Немању Гудеља ћемо сигурно гледати у репрезентацији на квалификационим утакмицама.

За њих је пре свега, похвално што су пристали да отпутују у Јапан, показали су велики професионализам.

Питање је и коме је тако далек пут уопште био потребан. ФСС је вероватно профитирао финансијски, међутим, Орлови би сигурно играли у далеко јачем саставу на неком тесту у Европи, поготово против бар једног од учесника континенталног шампионата.

Нису само повреде, како је званично образложено, разлог што наш државни тим био драстично ослабљен у Земљи излазећег сунца. После напорне сезоне претерано је било очекивати да ће сви хтети да отпутују на Далеки исток.

Добро је једино што игра наше репрезентације у сусретима са Јамајком и Јапаном није огледало државног тима. Са повратком искуснијих Душана Тадића, Александра Митровића, Сергеја Милинковић-Савића, Николе Миленковића, Дарка Лазовића, Душана Влаховића, Немање Радоњића, Филипа Ђуричића и осталих државни тим Србије добиће очекивано рухо и изнад свега квалитет да се бори са Португалијом за прво место у квалификацијама за СП 2022.

Уколико и уследе добри резултати већ у септембарским испитима јапанске турнеје се нико неће ни сећати, што никоме и није потребно.