Пише Зоран СТОЈАДИНОВИЋ
Оставка Славише Кокезе, само два дана уочи почетка квалификација за Светско првенство, упркос жељи дојучерашњег председника да Драган Стојковић успешно поведе репрезентацију ка Мондијалу, могла би да означи почетак потреса у фудбалској Србији на свим нивоима.
Резултати репрезентације на прве три утакмице биће међутим само визуелно покриће онима који тврде да је ситуација у српском фудбалу добра или лоша, у зависности са које стране гледају у проблеме и са којим мотивима коментаришу.
Да ли је Кокеза функцију председника обављао добро или лоше питање је на које није лако дати објективну оцену. Ако се процењује по успесима државног тима, што је апсолутно погрешно, оцена је – ни сјајна, ни очајна.
Зар би била фантастична да је Љубиша Тумбаковић одвео државни тим на Европско првенство?! Не би, јер се рад председника и савеза не процењује само на основу резултата репрезентације. Такође, да ли је Кокеза могао да заслужи лошу оцену а да су сви остали у српском фудбалу беспрекорни – у регионалним и осталим савезима и у 3.000 фудбалских клубова широм Србије?
Проблеми српског фудбала много су дубљи од површног сагледавања учинка једног човека, јер ни Славиша Кокеза, а ни Томислав Караџић пре њега, Марко Пантелић или неко други после – не могу да спрече сијасет аномалија ако клубови, од зонских до суперлигашких не престану да лове у мутном, договарају се између себе или са судијама, зарад личног интереса... Могу ли председник савеза, његов заменик и потпредседник самостално да спрече мешетарење или хулигански пир на трибинама?
Људи који су акламативно подизали руке за Кокезу, имаће у јуну прилику да се прво на локалном, затим и на вишим нивоима изјасне о својим делегатима у градским и регионалним савезима, на крају и у ФСС.
Нови председник, ма ко буде, неће моћи много тога да промени ако победа, макар и из офсајда или непостојећег пенала, остане приоритетна у главама председника клубова, директора, тренера, фудбалера па и новинара...
Прича да председник фудбалског савеза мора да буде јако фудбалско име толико је бесмислена да је уз само један контрааргумент није потребно ни коментарисати: председници Фудбалских федерација Немачке и Португалије никад нису били фудбалери! И у Немачкој и Португалији, испада се из лига... И тамо као у целом свету постоје кладионице... Али и приватни капитал у клубовима као основ профитабилног пословања...
Кокеза је, верује добар део фудбалске јавности у Србији, крив што је репрезентација уздрмана отишла на Светско првенство у Русију 2018. Сменио је Славољуба Муслина, утицао да Младен Крстајић промени капитена, што је проузроковало и стварање кланова у државном тиму...
Три године касније јавност је сазнала, и то из прве руке кроз исповест Луке Миливојевића да је неколицина репрезентативаца на челу са њим била спремна на пуч по сазнању да се селектору дрма клупа! Тада није, али до пуча је дошло шест месеци касније – на самом Мондијалу.
Уочи утакмице са Бразилом због наводног плана Младена Крстајића да изведе на терен тим без најстаријих фудбалера, али, Миливојевић није причао о томе.
Славиша Кокеза и Ненад Бјековић спречили су тада Младена Крстајића да ноћ уочи утакмице са Бразилом – отера из репрезентације управо Луку Миливојевића и Бранислава Ивановића. Желели су мир у кући, веровали да ће тако сачувати углед репрезентације и савеза...
Мир је и данас неопходан предуслов за припремање утакмица са Ирском, Португалијом и Азербејџаном...
Ако не победимо, неће бити крив Марко Пантелић. Истрајао је у својим и Кокезиним, чинило се нереалним жељама да на клупи репрезентацији види Драгана Стојковића.
Неће бити крив ни Пикси или неко од репрезентативаца ко не искористи шансу. Бићемо одговорни сви.
Па и ми новинари јер нам је уместо голова Влаховића занимљивија размена дреса са Ибрахимовићем, и што нам је Јовићева фотографија са загрљеном манекенком интересантнија од повода за загрљај са Филипом Костићем...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.