Пише: Зоран Стојадиновић
Страховали смо од Халанда, слушали бајке о Одегарду и, како је време пролазило, помало губили веру у државни тим – увек спреман да разочара кад не сме, тек понекад заблиста кад се очекује. И онда се све променило.
У новим белим дресовима као да су играли неки други репрезентативци – не они који су нас толико пута изневерили кад смо сви у њима видели победнике. Свакоме ко је синоћ гледао фудбалски неравноправну битку између инфериорне Норвешке и нестварно добре Србије, а бар мало се разуме у фудбал, било је јасно да тајну српског васкрснућа чува селектор Љубиша Тумбаковић. Професор фудбала – кључна и најјача наша карика.
Мењање играча и формације на претходним утакмицама будило је сумњу скептика да ли је селектор Србије изгубио конце у тражењу идеалног тима. И синоћни на Улевал стадиону разликовао се од свих претходних... Са дебитантом Ристићем на позицији левог бека и још два изненађења у вези – Гудељом на позицији задњег везног и Ђуричићем иза шпица Митровића...
Све у прилог новој сумњи, све док у Ослу није почела утакмица које ћемо се дуго сећати не само због победе извојеване након нама својствене драме већ и због заиста јако добре игре изабраника Љубише Тумбаковића. У првом полувремену толико супериорних да резултат 0:0 после сијасет израђених акција и шанси репрезентативаца Србије, делује као неслана шала.
Кад на тако важној утакмици за 90 минута гостујући фудбалери седам пута шутирају у гол и још осам пута поред статива, а домаћин упути три директна шута ка голману и само пет ван оквира гола, јасан је однос снага на терену. Валоризован тек у продужетку утакмице мајсторијом Сергеја Милинковић-Савића.
Неочекивано су се на клупи за резерве нашли доскорашњи стартери Лука Миливојевић и Сергеј Милинковић-Савић. Увођење врсних техничара у тренуцима физичког пада Норвежана представљало је потез за дефинитивно одлучивање утакмице...
Човек који је индолентношћу у репрезентативном дресу од Светског првенства у Русији 2018. до синоћ нервирао љубитеље фудбала крај тв екрана и на трибинама, у Ослу је вратио дуг и нацији и селектору Тумбаковићу који је за разлику од неких претходника, ипак веровао у дечка с најдужим презименом на свету, али и знао да га натера да покаже колико може и због чега Италијани тврде да његове ноге вреде 100 милиона евра.
Лекције фудбалског професора Љубише Тумбаковића... Противничком стратегу, својим репрезентативцима, али и колегама...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.