– Видимо се на суду – биле су прве речи Миленка Костића.
– Манипулише и обмањује чачанску и српску фудбалску и спортску јавност. Никада није показао жељу и вољу да се служи истином, глуми невештог „хуманитарца“ и спасиоца. Срамно!
Власник компаније која запошљава 1.500 људи категоричан је да неће дозволити да се било ко игра именом познате „ауто куће“, још мање да трпи личне увреде.
– Платићу ревизоре који ће да испитају пословање Борца од 1992. године до данас. Нека се на стубу срама нађу имена свих људи који су Борац довели до дна. Надлежни органи ће утврдити ко се служио незаконитим радњама.
Подсећање на 2013. годину и истицање уговора о спонзорству још више је разљутило Костића:
– Тражио сам од тадашњег градског руководства 12 милиона динара на годишњем нивоу за измирење плата запослених у клубу, одржавање терена, измирење текућих обавеза. То је и тада био мањи износ од средстава које поједине општине из буџета издвајају за трећелигаше. Добио сам одговор да су нашли боље решење. Данас је, претпостављам, свима јасно да сам некоме био сметња у стварању организационо стабилног и моћног клуба.
Наставио је Костић са још тежим оптужбама:
– Појединци би морали погнуте главе да шетају улицама Чачка. Нећу одустати док надлежни државни органи не утврде чињенично стање, а грађани сазнају истину. Изгледа да је многе у тадашњем саставу руководства баш погодила моја тврдња о сумњиво потрошених 360 милиона динара за изградњу стадиона. Зар још недовршени управна зграда и источна трибина вреде толико? Добро знам одакле ветар дува, нећу одустати све док Чачани не сазнају имена људи који провидно потурају кукавичје јаје, кривца траже на погрешној адреси...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.