Најпоносније особе на аеродрому „Никола Тесла”: Жељко и Слађана Павловић.
– Еее, дође време да наш Страхиња крене у Француску... - углас, сетних очију, отворили су душу Журналу родитељи новог адута Монака.
– Био је одличан ђак, талентован за математику. Спорт је, ипак, победио - открила је мајка, не скривајући тугу што је због ситуације с коронавирусом породица одложила пут на Азурну обалу.
– Драго ми је што тамо неће да буде сам, дочекаће га Јоветић. Сјајан момак! - сипао је, пак, отац, комплименте на рачун „десетке” Кнежева.
– И мој Жељко играо је фудбал... Како беше? За Мачву, Поцерину, Раднички...
– Био сам к'о Страхиња: штопер и задњи везни.
– Млађи син Вељко је у Савациуму. Добро му је ишао и ватерполо...
– Пажљиво смо бирали менаџера... И погодили са Звонимиром Вукићем! - нема дилему Жељко Павловић.
– Страхиња ће за љубав мајци да упише и факултет - заискриле су очи Слађани.
– Редовно читам Журнал... - додатно нас је одушевио патерфамилијас.
Некад су и пет минута довољни за закључак: какви родитељи - таква и деца. На примеру „Павловића од Шапца” - за десетку!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.