Последња фудбалска сезона (1991/92) у СФР Југославији, додуше већ тада без клубова из Хрватске и Словеније. Финале купа се после седам година играло на две утакмице. Црвена звезда са ореолом светског првака и услед пораза од Сампдорије у Софији (1:3) пропуштеном приликом за друго узастопно финале Купа шампиона. Партизан, предвођен тадашњим селектором Ивицом Осимом, био је јесењи првак и тек је у финишу првенства препустио прво место вечитом ривалу.
Црвено-бели су ипак, меч за трофеј дочекала као фаворит. Црно-бели су били мотивисанији, желели су да прекину доминацију комшија и југословенску епоху заврше освајањем у некадашњој држави многима омиљеног пехара.
Будимир Вујачић је голом у 36. минуту првог меча на Маракани, најавио срећан расплет за Парни ваљак. Узбудљивији реванш завршен је без победника (2:2) и на тадашњем стадиону ЈНА уследило је велико славље.
- Колико нам је значила победа у првој утакмици довољно говори податак да је била прва за Партизан на Маракани после скоро 15 година. Савладали смо најуспешнију екипу у историји нашег фудбала. Савићевић је због повреде рано напустио игру, остали из тог тима су били на терену. Доминирали смо током целог меча, заслужили смо да победимо са више голова разлике. Сећам се да је Најдоски извадио лопту са гол линије после шута Крчмаревића – прича 27 година касније Будимир Вујачић, од тог меча велики љубимац Гробара.
Начин радовања коштао је некадашњег репрезентативца жутог картона и забране играња у реваншу. Потез због којег су га навијачи посебно упамтили Вујачић приписује неискуству:
- Био сам млад и луд. Више бих волео да су ме присталице Партизана заволеле због спортских достигнућа. Тешко ми је било што нисам могао да играм у реваншу. Звезда је два пута водила, успевали смо да изједначимо и на крају је пресудио мој гол у првој утакмици.
Радо се популарни Буда упустио у анализу генерације Мијатовића, Јокановића, Станојковића, Новака, Омеровића, Богдановића, Заховића и осталих:
- Била је то најбоља Партизанова генерација још од 1966. и финала Купа шампиона. Индивидуално нисмо били на нивоу Звездине шампионске генерације из 1991, имали смо Предрага Мијатовића, звезду у најави. Наш тим је међутим, боље избалансиран тим. Нисмо достигли врхунац јер је у Југославији почео рат, због санкција нам је забрањено да се такмичимо на међународној сцени. Претходне сезоне смо елиминисани од Спортинга из Хихона у Купу УЕФА на пенале, као домаћини смо играли у Истанбулу, претходно смо елиминисали Реал Сосиједад.
Вујачић је без потпитања објаснио претходну тврдњу да је припадао сјајном скупу асова из Хумске:
- Играли смо јако модеран, такмичарски фудбал, а највише заслуга припадају тренеру Ивици Осиму. Натерао нас је да будемо компетитиван тим. Имали смо квалитет, снагу, карактер, трансформацију, покривеност на свим позицијама и добар амбијент. Уз сво поштовање његовом наследнику Осим је направио модеран Партизан и уцртао му пут за наредне године. Пре тога смо много осцилирали и дуго тражили себе. Штета је што дуже нисмо остали заједно, Осимов рад тек је почео да даје плодове.
Црно-бели су после освајања последњег Купа СФРЈ успоставили доминацију у Србији и Црној Гори. Са великом бодовном предношћу (десет кад се за победу рачунала по два бода) Парни ваљак је освојио наредни шампионат и наговестио трофејну жетву.
- Наредних година Партизан је био најбољи на домаћој сцени, али моја генерација је била за корак испред осталих, поготово што смо савладали светског шампиона.
Вечерашње и финале од пре 27 година које је одлучио Будимир Вујачић имају бар две сличности. Црвена звезда се и тад борила за дуплу круну и била је домаћин. Разлика је што ће освајач трофеја бити познат после једне утакмице.
- Звезда је квалитетнија, освојила је титулу и задовољна је сезоном. Надам се да је црвено-белима трофеј у првенству однео део фокуса и да ће пресудити максимална нашпанованост Партизана. Не мора се бити фаворит у финалу за победу. Не свиђа ми се што се игра на Маракани, једном тиму се даје предност, а било би сасвим нормално да је изабран неутралан терен – закључио је Вујачић.
Вујачић је више од десет година скаут Манчестер јунајтеда.
- На домаће утакмице идем само кад ми посао налаже. Разочаран сам комплетним српским фудбалом, поготово ко води мој Партизан. Не осећам се делом тога. Боли ме неуспех, ова сезона је поражавајућа и понижавајућа за клуб. Мењају се само тренери, сви други мисле да им је тамо место. Сигурно има још одговорних за овакво стање ствари. Финале купа гледаћу на ТВ и навијаћу за црно-беле, против себе нити хоћу, нити могу – нагласио је освајач титула са Војводином и Партизаном.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.