Партизанов стручни штаб не може без Пандуровића: после Горана – Страхиња!
- Фактички, партизановац сам постао још у стомаку. Те, 1989, мој Горан је прешао да брани из Слободе у Хумску. Интересантно, ми, Пандуровићи, рођени смо на различитим локацијама: отац у Крагујевцу, мајка у Аранђеловцу, сестра у Ужицу, ја у Београду... Фудбал сам играо у Француској, у Рену, у Србији наставио у Партизану. Десно крило! Све до 15, вагао сам да ли да наставим, можда, будем тренер. Ово друго ме је више вукло – отвара Журналу душу Страхиња Пандуровић, уз Гордана Петрића и Жарка Лазетића најближи асистент Зорану Мирковићу.
И, завртело се...
- Радио сам у омладинској школи, са Телеоптиковим „2001”, те преузео млађе омладинце Партизана, кад... Током припрема у Косјерићу, зове Бата!
Ко би одбио Мирковића...
- Откад знам за себе, знам и за Бату... Мој Горан га је као старији, са Коњарника где је тад живео, возио на тренинге. Саша Илић и Мирковић – моји омиљени играчи Партизана! Могу да кажем слободно: сад сам бољи са Батом, Горданом, Пецком Светличићем него што је ћале!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
