Поглед на суперлигашку табелу изазива мучнину навијачима Партизана: четврто место, иза Црвене звезде, Радничког и Чукаричког?!
Атрибут лидера уз име вечитог ривала, чини се, мање боли од сазнања да су испред црно-белих после 12. кола и Нишлије и Брђани, очито, такође са европском рачуницом. Да невоља буде већа, вицепрвак је тренутно испод црте – само прва три извадиће визу за доказивање на међународној сцени.
Партизан је отпочетка првенства проћердао чак 11 бодова, продукт пораза од Радника у Сурдулици (0:1) и ремија са Младошћу (0:0), Црвеном звездом (1:1), Радничким (2:2) и Спартаком (0:0), отуд – за црвено-белима заостаје девет, за Радничким два корака, док га иза Чукаричког ставља слабија гол разлика. Свега 15 постигнутих погодака, притом, уз драстично повећану ефикасност захваљујући канонади против Вождовца (4:0), додатно алармирају црно-белу страну Топчидерског брда.
7 пута од 2006. Партизан је био на првом месту после 12. кола: 2007, 2008, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014. и само је једном (2013) остао без титуле
Међутим, Гробари памте и горе...
Две, од 13 сезона откад се само у Србији бори за бодове, радо су потиснуте из „мемоарске дворане”, са закључком „биле, не поновиле се”: 2006/07. и 2015/16, такође за Партизан у овој фази трке с незавидним положајем на табели.
Да, прва је била под диригентском палицом Миодрага Јешића, Парни ваљак је тад 12. етапу окончао на петом месту, гледајући у леђа Црвеној звезди, ОФК Београду, Младости из Апатина и Бежанији?!
Слаб пласман био је последица неславног скора од шест победа, два ремија (Црвена звезда 0:0, Смедерево 2:2) и чак четири пораза (Војводина 0:1, ОФК Београд 0:1, Младост 0:1 и Бежанија 1:3), уз гол-разлику 17:12 и подсећање да су у том периоду тереном шпартали Ивица Краљ, Миливоје Ћирковић, Немања Рнић, Ниша Савељић, Бранимир Бајић, Ненад Ђорђевић, Марко Ломић, Милан Смиљанић, Алберт Нађ, Иван Томић, Срђан Радоњић, Обиора Одита, Бојан Зајић, Ненад Миросављевић, Драган Радосављевић, Небојша Маринковић...
Признаћете, квалитетни фудбалери, неки и репрезентативци, али... Кад не иде...
Изузетно турбулентно било је и девет година касније у доба шефовања Зорана Милинковића, без обзира на одличне игре у Европи: елиминацију Стеауе, прву победу на тлу Немачке против Аугзбурга, „скалп” АЗ Алкмара...
2 титуле освојио је Парни ваљак у последњих 13 сезона а да није био први после 12 рунди: у сезони 2009/10. (био на минус четири) и 2016/17. (минус шест)
Партизан је тад био на четвртом месту, на минус 12 у односу на комшије, приде, завидео на бољој позиционираности и Јавору и Борцу. Додуше, тад је 10 пута више погодио мету него сада, али...
Остало је забележено: у тиму су тад били, такође, добри појединци: Живко Живковић, Мирослав Вулићевић, Иван Бандаловски, Фабрисио Дорнелаш, Грегор Балажиц, Александар Субић, Стефан Бабовић, Саша Лукић, Дарко Брашанац, Ален Стевановић, Андрија Живковић, Валери Божинов, Иван Шапоњић, Абубакар Оумару...
И још нешто, алармантно: Партизан је већ четврту сезону после 12. кола иза Црвене звезде, сложићете се – прети да прерасте у традицију...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.