Тако близу, па тако далеко – најбоља илустрација Партизановог издања против Викторије, у првом мечу шеснаестине финала Лиге Европе, оличеног у мудрој игри и зналачки стеченом капиталу, те – почетнички примљеном голу, рекло би се – ни из чега, за крилатицу уочи реванша: иста мета – исто растојање (1:1).
Из „шаховске партије”, зачињене упутствима тренера о неискакању из шаблона и ретком преузимању ризика, искочио је „симултанком” Леандре Тавамба, после центаршута запаженог Мирослава Вулићевића ударцем главом затресавши мрежу, за ерупцију одушевљења на Топчидерском брду. Гол, ипак, без атрибута победничког...
- Добро је што сам обећао да ћу да постигнем гол, тако имам веће шансе да испуним изречено – насмејао се Леандре Тавамба по стављеној тачки на прву страницу двомеча између Срба и Чеха, подсетивши на речи „седмој сили” на аеродрому у Атини, међустаници у повратку с кипарских припрема.
Камерунац, очито, жели да репризира сценарио!
- Морам да дам гол и у Плзењу! Ситуација је таква да Партизан у реваншу мора макар једном да затресе мрежу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.