ШМЕКЕР, ФУДБАЛЕР, ЧОВЕК - Чава Димитријевић: Чика Перо, новац није проблем, однесите ви то мом ћалету у Београд, ја имам све што ми је потребно

8

Зар због фудбала да изгубим младост? - остала је упамћена чувена реченица Зорана Чаве Димитријевића

ФОТО: grobarskitrashromantizam.com, hrhb.info, twitter/kezmanica

У улици Милана Милићевића 3, на Звездари, тог 28. августа 1962. године славило се, јело, пило, певало. Наздрављало се животу. Светолик Чава Димитријевић, легендарни булбулдерски голубар и његова супруга Љубинка су добили сина. Добио је име Зоран, а надимак, зна се по оцу, Чава.

Био је живахно, раздрагано, весело дете. По цео дан је играо фудбал. Тек је напунио десет када су га на неком турниру приметили људи из Црвене звезде и позвали на Маракану. Дуго се колебао. У кући све звездаши, а најбољи другари тренирају у Партизану. На крају је преломио, отишао је на стадион ЈНА, где је прошао све селекције. Тренери су му били; Стеван Ћеле Вилотић, Александар Атанацковић, Минда Јовановић.

Чигра, Ђаво, Ћиро

Играјући у Југославији и Француској, Чава је променио много тренера. Никада није волео оне који су више пажње поклањали физичкој спреми, а мање игри.

– Милош Милутиновић и Ненад Бјековић су увек имали разумевања према играчима. На њих никада нисам могао да се наљутим. Ћиро Блажевић ме много волео. На његово инсистирање сам и отишао у Динамо. Увек ми је веровао – никада није крио Чава који су му тренери били прирасли срцу.

Још од почетка каријере и пионирских дана није показивао смисао за интиму и усамљеност. Увек је волео друштво. Са другарима је проводио сваки слободни тренутак. Примарно му је било како да драгим људима растера облаке из срца и главе. Никад надмен и препотентан. Бонвиван од детињства.

То што волим људе не сматрам маном – кроз смех је причао Чава.

Постао је у пунолетан, почео да купује пену и жилете за бријање, када је у јесен 1981. године дебитовао за први тим. У дуелу против Вележа „црно-бели” су победили 4:1, а Чава је најавио огроман потенцијал. Био је део генерације која је у сезони 1982/83. опет донела титулу. Имао је само 20 година, одиграо је 23 утакмице и постигао два гола. Манце, Димитријевић, Варга, Смајић… су најaвљивали еру Партизана.

Сви су у њему видели новог репрезентативца. У игри је објединио сву лепоту коју фудбал може да понуди. Дриблинг, преглед игре, пас, идеју, виц, имао је све. Као што сви велики сликари, песници, фудбалери носе божији дар у себи, тако је и он био надарен за фудбал. У његовој игри је било лепоте, чаролије и на прву, другу, трећу лопту. Брзо је постао љубимац навијача.

Осим лопте Чава је силно волео и живот. Младост се не пореди, она се ужива, а он је живео пуним плућима, као да је осетио шта га у будућности чека. Волео је леп провод, ноћни живот, кафану. Још на почетку каријере дао је легендарну изјаву по којој је ушао у историју.

- Моји другови су добри младићи, ученици, радници, студенти… Страни су нам испади, туче и све друго што би могло да се сврста у осорно и неваспитано. Искрено, другови су ми дражи и од фудбала, и од свега осталог. Без њих би мој живот био празан, незамислив. Не могу без њих, ни они без мене. Другујемо од малих ногу. Има их из мог родног краја, Булбулдера, са Чукарице, Дорћола, Коњарника… из целог Београда. Зар због фудбала да изгубим младост ?” - говорио је Чава и већ на почетку каријере исписао аутобиографију. Довршена судбина.

Волео је са другарима да заседне, попије, провесели се. После утакмица су се дружили по целу ноћ и препричавали сваки потез. Градом је почео да се шири глас о боемском животу, о склоности ка чашици и те приче су дошле и до челника клуба. Све чешће га није било у првом тиму. Више се говорило о Чави ноћобдији, а мање Чави фудбалеру.

Волео Вележ и Жељу

Зоран Димитријевић је увек играо на технику. Снагаторе није подносио ни у животу, а поготово не на терену. Фудбал је за њега био и остао игра коју је волео до неба.

– Уживам у лепим и духовитим потезима. Зато су ми на срцу Вележ и Жељезничар који играју, леп, технички дотеран фудбал – причао је почетком осамдесетих за „Темпо” у првом интервјуу Чава

Према свима је био бољи и пажљивији него према себи. Систематски се уништавао. Његова душа је била сабирни центар за испуњење туђих жеља. Сви су око њега уживали, а основна последица таквог схватања живота је врло скромна каријера мада је по потенцијалу могао да уђе у анале.

Млад се оженио, највећом и једином љубави још из дечачких дана – Лидијом. Имао је само 15 лета када су се упознали. Била је две године старија од њега, завршила је у року Правни факултет. Много су се волели и из те љубави су добили сина Милоша.

У лето 1985. одлази у Спартак. На северу Војводине се није прославио. За две године одиграо је само 13 утакмица уз четири гола. Онда у лето 1987. Ћиро Блажевић га зове у Динамо и враћа из „мртвих”. Истекао му је уговор и „модри” га доводе на Максимир. „Седмица” на лоту за Загрепчане. Практично бесплатно добијају велико појачање, иако је већ одавно стекао статус угледног дегустатора ноћног живота. Његов долазак чувени Иван Томић је прокоментарисао антологијским стихом.

- Ништа сок, ништа кава, ево стиже Димитријевић Чава.

Судбина се поновила. Као у Партизану, и у Динаму дебитује против Вележа на крцатом Максимиру. Домаћин је победио 3:1, а најбољи играч утакмице, Зоран Димитријевић. Већина извештача га је због блиставе игре оценилa десетком. Брзо је постао миљеник „Бeд блу бојса”. Играо је своју игру, препознатљив у Београду, у Сарајеву, у Загребу и зато му нигде нису звиждали.

Не постоје писани трагови да је неки Београђанин добио признање такве врсте, да му 40.000 „пургера” скандира. Зоран Димитријевић их је присилио да му из свег гласа, вичући до промуклости кличу „Чава, Чава..”. О том, слободно се може рећи феномену, писала је и „Политика” у августу 1987. године. То није пошло за руком ни Шекију, Џаји, Моци…..   

Видевши да су бесплатно упецали „капиталца” у Динаму су џентлменски одлучили да му дају и неку „кинту”. Задатак да то реализује је добио новинарски доајен Перо Златар, који је у то време обављао функцију спортског директора.

- Ћиро је наредио, а ја спровео у дело. Звао сам Чаву и рекао му за одлуку руководства клуба. Нисам могао да верујем када ми је рекао: “Чика Перо, новац није проблем. Однесите ви то мом ћалету у Београд. Ја имам све што ми је потребно”. Непоновљиви шармер – сећа се Перо Златар, који тврди да је Чава по доласку у Загреб по популарности био у рангу Звонимира Бобана, надолазеће звезде којем су сви предвиђали блиставу каријеру.

У Динаму је све било супер, али у јулу 1988. уместо Ћире за тренера долази Јосип Скоблар. Идила престаје. До тада стандардни првотимац, све чешће се налази на клупи за резерве, иако навијачи са трибина од Скоблара траже да га врати у тим. У лето 1989. одлази у Француску где је носио дрес Дижона.

Напунио је тек 30 када је 1992. године доживео тешку саобраћајну несрећу. Био је 16 дана у коми, добио је до тада најважнију утакмицу, преживео је, али морао је да каже „збогом” фудбалу. Остао је да живи у Француској где је проводио фудбалску пензију. На њега су практично сви заборавили.

У улици Милана Милићевића 3, на Звездари 13. септембра 2006. године, туга голема. Плач и јецај. Пило се за покој душе. Тог дана Светолик Чава Димитријевић, легендарни булбулдерски голубар и његова супруга Љубинка су остали без сина јединца Зорана. После дуге и тешке болести у Француској је умро Зоран Чава Димитријевић. Живео је фатално кратко, само 44 године, ненајављено изгубивши спор са раком. Ех, што ти је живот.

Латинска сентенца каже: „Арс лонга, вита бревис”, у преводу: „Уметност је вечна, живот кратак”. Био је уметник у копачкама. Има нека моћ у добрим људима, они су јаки и после смрти; догађа се да и даље живе – по својим речима и делима, а највише по доброти свога срца. Живи чувају мртве од заборава. Зато је и написана ова прича.

Чави у част. Ништа није узимао за себе. Све је давао другарима. Никога није тровао мржњом. Зато је и остао у лепом сећању. Пред Бога је отишао чист и простодушан.

Ујединио Гробаре, Делије и Бед блу бојсе

Рат у бившој СФРЈ је наговештен на Максимиру тучом навијача Динама и Црвене звезде 13. маја 1990. године. Антагонизам између лоших момака (Бед блу бојса) са једне стране и „Делија” и Гробара” траје деценијама.

Када је Зоран Димитријевић отишао међу анђеле на бројним порталима су се огласили навијачи ових клубова. Чава их је ујединио. То могу само истински мајстори.

Задњи пут сам сузу пустио пре 13 година кад је погинуо Дражен Петровић, сад док пишем ово, сузе опет иду. Гледао сам га уживо у Максимиру. Хвала му за све – написао је Загрепчанин потписавши се „БББ Трешњевка” .

Kоментари (8)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
igor ds

Cava je veliki!!!

Одговори
oto fon schtuka

Najveci fudbalski talenat na svetu ikad. Steta sto ga je alkohol uzeo. Steta

Одговори
zoran

Retko se takvi talenti pojavljuju na fudbalskom nebu.

Одговори
Karlo Veliki

Kada sam ga prvi put video znao sam da cu zbog njega visiti na JNA i na treninzima. Na jednom od treninga Cava izlazi iz grupe koja trenira i odlazi na istok blizu tunela. Ispod jedne drvene klupe izmedju atletske staze i tribine vadi flasu piva... Sve mi je bilo jasno. Steta. Talenat kakav se samo moze naci na ovim prostorima. Nevidjena vestina, tehnika i kreacija.

Одговори
nele011

...petkom, zadnji termin u SC Vracar....mi pa Cava sa ekipom...uvek fali po neki pa upadnes...bilo je milina igrati i SA njim a i protiv NJEGA...Bio je 6 godina mladji od nas...a bio je TATA....Bas ste me obradovali ovim clankom. Veliko hvala.

Одговори
Debeli

Danas , kada pokusavam da mladima objasnim kakav je igrac bio, jednostavno nisam u stanju.....ne znam sa kim da ga uporedim....jer , takvi ne postoje !!! Cava je jedan jedini !

Одговори
Mister Bin

Da je srece da ima bar jedan danas kao sto je bio Čava...

Одговори
Nekad bilo

Najveci talenti Partizana a koji su se nedovoljno afirmisali bili su, Cvetanovic ,zbog bolesti,Bora Djordjevic,zbog alkohola Cava , takodje kao i Dragan Ciric i Dejan Markovic koji sa 18 godina nije hteo da bude rezerva Mijatovicu i propao u nizim ligama Spanije Francuske.

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру