Сила из Бразила са опојним дејством на одушевљене фудбалофиле и у Србији: Леонардо да Силва Соуза – седми лауреат трофеја „Драгутин Костић” намењеном статистички најбољем играчу Супер лиге, у част преминулог великана нашег новинарства, установљеног од Спортског журнала, Спортског видео-центра „Џеф” и „Спорт нетворка”.
- Кажете да је први „Колетов” трофеј освојио Ивица Илиев? Е, онда је то нешто – развукавши осмех рекао је Леонардо, изложен севању блицева и бљеску камера док је примао награду из руку Катарине Костић, шармантне Драгутинове кћерке.
Лауреати
2010/11. Ивица Илиев (Партизан)
2011/12. Дарко Спалевић (Раднички 1923)
2012/13. Милош Стојановић (Јагодина)
2013/14. Драган Мрђа (Црвена звезда)
2014/15. Петар Шкулетић (Партизан)
2015/16. Уго Виеира (Црвена звезда)
2016/17. Леонардо Соуза (Партизан)
Креатор чак 24 делиријума Гробара, од тога шест „лепотицама” из слободних удараца, на стадиону у Хумској појавио се с получасовним закашњењем, за оправдано питање – да ли је то дуже спавао услед умора од незапамћеног славља због Партизанове 27. титуле?
- Да ли имамо право да будемо уморни? Поготово сада када смо освојили трофеј? Не!
Поштујемо... Нисмо тражили оправдање. Само смо се заједно насмејали са Урошем Ђурђевићем: Леонардо није каснио на његов пас за егзекуцију против Младости – за отворен шампањац и шампионску фешту.
- Никада нисам видео такво лудило. Горе бакље, отворени аутобус... На крају сам и заплакао од среће.
Бразилац се сложио: долазак у Партизан се испоставио као „кец на 11”!
- Где сам био пре годину? Нисам играо шест месеци. У Партизану сам добио све. Играм најбољи фудбал у животу. Воле ме. Уживам у одличној конекцији с навијачима. Прелепо.
Ништа од трофеја „Драгутин Костић” не би било да је одлични везиста зимус, баш као што је на припремама на Кипру намеравао, напустио Србију.
- Имао сам понуде. Рекли су ми: „Мораш да останеш”. Освојили смо титулу!
Звездин кикс у Хумској се чекао као озебао сунце. И...
- Веровао сам да ћемо да освојимо титулу, да ће Црвена звезда да изгуби још ту једну утакмицу. Југ је веровао, Србија је веровала...
Леонардо се нарочито уселио у срца Гробара головима у вечитим дербијима. Одиграо их је три, исто толико пута „зарио стрелу” комшијама.
- Најбитнија утакмица у лиги. Посебна. Специјална. Драго ми је што сам два пута био јунак.
Са сјајним Урошем Ђурђевићем тркао се за Златну копачку – до последњег даха.
- Срећан сам што смо Ђурђевић и ја заједно постигли 48 голова у првенству. Добро за мене, добро и за Уроша.
И све то под патронатом Марка Николића, умешног да „гладнице” за головима маестрално уклопи.
- Добар је Марко, уосталом, везали смо 36 утакмица без пораза. Невероватно!
Главно питање међу присталицама Парног ваљка – хоће ли Леонардо да остане у Партизану, бар за квалификације за Лигу шампиона?
- Није ми проблем да останем, али не могу то сад да кажем... Волим да сам овде, морам да причам и с људима из клуба. Знам колико је важна Лига шампиона!
Тражи вас Партизану братски ПАОК?
- Чуо сам за ПАОК... из новина. Не знам...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.