олико фудбалера плешући уз звуке „лабудове песме” каријере машта да буде као – Владимир Ђилас? Да макар на трен обуче дрес Партизана, оствари дечачки сан и мирна срца, ставивши у фудбалској биографији шлаг на торту, окачи копачке о клин...
Прст судбине, или Божија рука – тек јунак наше приче је са 34 године и 15 дана минулог викенда против Вождовца дебитовао за црно-беле!
Без, како су у први мах многи помислили, епитета – најстаријег дебитанта Парног ваљка у историји.
- Недостајало ми је још „само” две године. Милан Обрадовић је имао 36! Бивши репрезентативац, сада селектор, с бољом каријером - спортски „честита” чувеном дефанзивцу, оствареном и у Украјини, актуелни центарфор Партизана.
Колико је стигло честитки за премијерно појављивање у Хумској у званичном мечу?
- Много, не могу да опишем. Једва чекам да прође ова седмица, да више нико не зове - шеретски ће Владимир Ђилас.
Пажњу је изазвала изјава: „Тражила ме је својевремено Црвена звезда, али сам тек доласком у Партизан остварио сан”?
- Од малих ногу сам навијач Партизана. Тачно, два пута у минулих шест година био сам на прагу Маракане, али... На срећу, нисам га и прекорачио, испало је најбоље!
Рекло би се: најслађе на крају каријере?
- Управо тако, склоп стрпљења, среће, рада...
Сад можете мирне душе да окачите копачке о клин?
- Нееее, полако...
Планирате још дуго да играте?
- Осећам се добро, играћу све док ме организам буде слушао. Кад будем осетио да није то - то, лако ћу да баталим. Немам ништа одређено.
СРПСКИ ФУДБАЛ СЕ УЗДИЖЕ
Српски љубитељи фудбала Владимира Ђиласа највише памте из Јагодине:
- После сјајне полусезоне, преузео сам и капитенску траку. Прелепо.
Траг је оставио и у Вождовцу:
- Фудбалски сам се вратио после Казахстана. Везан сам за та два клуба, Јагодина и Вождовац су ми у срцу.
Има ли наде за српски фудбал?
- Када сам дошао у Јагодину било је гостовања у Банатском Двору, терен одличан, али две монтажне трибине... Сада играш под рефлекторима у Лучанима, Горњем Милановцу, Сурдулицу... Уздижемо се!
С много скепсе се гледа на долазак играча 30+ у Партизан, Бојан Остојић и ви сте разуверили „неверне Томе”, уз још старијег Сашу Илића, на врхунском нивоу и даље?
- Сале је легенда, не спада у ту групу. Остојић? Ето примера да године ништа не значе, наш је најбољи играч не рачунајући Ђурђевића и Леонарда. Нисмо ми за бацање!
У малом градском дербију против Вождовца умало да будете стрелац: јесте ли спремили радовање за првенац?
- Нисам... Понеле би ме емоције, урадио бих нешто у складу с њима. Остаје велика жал за пропуштеном шансом, све сам урадио школски, изашао на прву стативу, креснуо лопту главом. Али...
Маштали сте о трку ка Југу још у новобеоградским блоковима, с почетка „деведесетих” прошлог века?
- Наравно, мој 61. блок, 80 одсто времена, иако сам се преселио, проводим и даље тамо. Сви клинци замишљају да играју за Партизан и Црвену звезду, нисам ни ја био изузетак.
Али, уместо да као талентовани центарфор Бежаније, тада у узлету и са одличном омладинском школом, запуцате на Топчидерско брдо, тек што сте кренули да „користите афтер шејв” отиснули сте се преко границе?
- Да, у иностранство сам отишао са 21. годином, у тешком периоду: шест месеци раније преминуо ми је отац, брат отишао у војску, мајка остала сама. Гледајући са ове дистанце – можда сам погрешио, али тада – нисам, сада је боље у српском фудбалу него што је било у то доба.
Шта онда саветујете голобрадим бисерима: да стекну име у Србији, па додају атрибут печалбара, или...?
- Треба да се остане до 22, 23... Најбољи пример је Урош Ђурђевић, мој цимер, још као тинејџер је отишао у Холандију, потом био и у Италији, летос се вратио. Ето, одскаче, решета мреже из кола у коло, пун је самопоуздања.
Ђурђевић је најбољи шпиц, у лепези многих, с којим сте играли?
- Ђука је специфичан, гол-машина, разликује се од других. Чим је репрезентативац, све говори. Нека буде, да се неко не наљути - један од најбољих.
Раритет: уз вас је и дупло млађи Душан Влаховић (17), за кога кажу - нови Златан Ибрахимовић, најмлађи Партизанов дебитант кроз 70 и „кусур” дугу историју?
- По ономе што сам видео, биће Дуца међу топ-десет шпицева Европе! Велики потенцијал, још треба да се бруси. И сада одскаче, пред њим је време, Партизан ће да буде само у плусу.
Може ли и трофејна сала клуба из Хумске већ овог пролећа да буде у плусу за нове пехаре?
- Зашто да не?! У купу је отворено, у првенству све могуће...
У трци за титулу, ипак, не зависи све од вас?
- Не зависи, тако се наместило, Црвена звезда се вратила у Новом Саду, онда и против Чукаричког. Показала је квалитет, треба да наставимо низ од 23 утакмице без пораза и чекамо кикс највећег ривала. Спортски је да се надамо.
А кад вам о нади казује Владимир Ђилас...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.