После најзад успелог скупа, иако опозиција тврди другачије, а судови ће дати коначну оцену, легендарни генерални секретар црно-белих поново је био предводник победничке стране. Није се прекаљени оперативац вратио на званичну функцију у клубу као што је најављивао у мају кад је кандидат за председника био Иван Ћурковић, али његова улога поново је била одлучујућа.
Сукоб истинских знакова препознатљивости Партизана у протекле три деценије кулминира ових дана. Иако у Бјековићевим изјавама и саопштењима Зечевића нема као главног идеолога оспореног тријумфа Милорада Вучелића, само наиван може да сумња да човек сјајних организаторских способности није опет однео превагу.
Велика подељеност истина, настала после сукоба Новака Недића, човека из сенке и Милоша Вазуре, које је, није тајна Зека довео у Партизан крајем 2014. отежала је посао и несумњивом моћнику
Списак скупштинских делегата усвојен од Збора пре непуне две године по Жарковој мери, после поларизације није ишао у потпуности у прилог Зечевићевој струји у клубу. Уз Ненада Бјековића, несумњиве Недићеве опције за враћање утицаја у Хумској, стале су легенде и некадашњи асови Момчило Вукотић, Мустафа Хасанагић, Саво Милошевић, Звонко Варга, Звонко Живковић, Ивица Краљ, Никица Клинчарски...
Зечевићу је Иван Ћурковић понудио потпредседничко место, али је Скупштина 24. маја 2016. прекинута без епилога због честих варница око пуномоћја. Актуелни челници можда би и дошли до већине на скупу у „Земунелу“ да је Радно председништво водио Жарко Зечевић, а не Мирослав Ћургуз. Колика је снага његовог ауторитета најбоље је потврдила последња седница Скупштине. Брзо су завршаване расправе око дневног реда, било је и критичких тонова, али ништа није могло да угрози планирани епилог захваљујући у доброј мери председавајућем Зеки.
Наставак рашомонијаде у Хумској, уз увођење привремених мера изродио је новог кандидата за председника Милорада Вучелића. Зечевић је стао и уз њега. Жаркова вештина и способност још једном је дошла до изражаја. Иако ће га опозиција оспоравати и нападати, легендарни генерални секретар поново је изашао као победник.
За многе спорни зборови иду више на душу професору Владимиру Вулетићу, али чини се, без обзира на можда и оправдане сумње у изборни процес, да без њих двојице Вучелић не би стигао до председничке функције.
Жарко Зечевић је каријеру изградио у фудбалском клубу, али се никад није бавио најпопуларнијим спортом већ кошарком. Репрезентативац СФРЈ био је 16 пута, освојио је златну медаљу на Медитеранским играма 1971. у Измиру. Са 35 година определио се за функционерску каријеру, односно ФК Партизан.
Постао је генерални секретар. Енергичан млади оперативац успео је да клупску организацију подигне на виши ниво. Црно-бели су почели да доведе појачања и из Црвене звезде попут Милка Ђуровског и Горана Милојевића, Предраг Мијатовић је био ближи Хајдуку, али је скренуо у Партизан.
Фадиљ Вокри је стигао из Приштине и Партизан је бивао почео да превазилази кризу. Тандем са Ненадом Бјековићем, уз Мирка Марјановића као председника, касније и Ивана Ћурковића, средином двехиљадитих постао је омражен међу навијачима, али црно-бели су остајали на врху.
Распад СФР Југославије Партизан је боље преживео од Црвене звезде. Црно-бели су преузели примат не само на терену. Кад је у пензију испраћао цењенијег и старијег колегу из Црвене звезде, такође некадашњег кошаркаша Владимира Цветковића, спремио му је поклоне пред јавношћу. Слика ривалских генералних секретара остала је упамћена.
Парни ваљак је први са простора Србије постао учесник Лиге шампиона. Кад је после покушаја физичког напада тренера Љубише Тумбаковића на новинара РТС Недељка Ковињала председник Иван Ћурковић инсистирао на одласку најтрофејнијег тренера, Зечевић је све одложио за зиму. Тад је дошао Лотар Матеус, убрзо и Тарибо Вест, а епилог је Партизан у Лиги шампиона.
Други покушај уласка у европску елиту 2005. био је неуспешан. Црно-бели су елиминисани од Артмедије после лошијег извођења једанаестераца. Уследила је бламажа против Хапоел Петах Тикве (2:5) упркос победи у првом мечу у Израелу (0:2). Навијачи су се окренули против клупског руководства, највише Жарка Зечевића поготово после његове изјаве да је Лига УЕФА (претходница данашње Лига Европе) финансијски неисплатива. Сумњало се да је велики новчани износ на Израелце уплаћиван у иностранству, да је Зека имао играче уз помоћ којих је остварен „жељени резултат“.
Навијачи су у мржњи према Зечевићу ишли толико далеко да су после утакмице против ОФК Београда на Старој Карабурми шетали градским улицама носећи крст са годином рођења и датумом смрти генералног секретара. Гробари су бојкотовали Партизанове утакмице, југ је зврјао празан. Жарко је оптуживан да намерно продаје играче, да му је профит једини интерес.
После доласка Ненада Поповића на чело клуба почетком 2007. Зечевић је почео да размишља о одласку из Хумске. Одлучио је ипак, да прво пресудно утиче на Скупштину да смени Поповића и доведе Томислава Караџића на чело клуба. Ненад Бјековић се такође повукао, Иван Томић постао спортски директор, док је Зечевића заменио Гордан Петрић.
Његов утицај у клубу је и даље остао. Караџић је 2008. дошао на чело ФСС, а крајем 2009. после годину дана в.д. стања Драган Ђурић постао председник Партизана. После извесног времена власник „Зекстре“ и Жарко Зечевић су ушли у сукоб. Из тих разлога Жарко је радио на рушењу Ђурића и његовог спремљеног наследника Милета Јовичића.
Нејасно је ипак, да ли је због тога или жеље да врати утицај у клубу одлучујуће допринео устоличењу Зорана Поповића за председника крајем 2014. Непрекидно је стајао уз младог и неискусног Милоша Вазуру, генералног директора.
Није дошао по удар закона кад се чинило да ће проћи исто као Драган Џајић и Владимир Цветковић. Још једном је показао вештину, неко ће рећи и моћ манипулације, да остане недодирљив.
У понедељак је најавио да је завршио мисију у Партизану. Мало ко би ипак, смео да се клади да ће тако заиста бити. Иако запослен у Гаспрому Жарко Зечевић ће, бар у припремама Скупштине, остати кључни човек.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.