Бламантан старт сезоне и прексиноћна шокантна елиминација из квалификација за Лигу Европе од времешних интернационалаца збрда-здола уклопљених у АЕК-у из Ларнаке измакли су већ годинама офуцани тепих испод ногу свих клупских структура Партизана, изузев економата.
Метафорично речено: Вучелића и Вазуру скратили за ногу, Столицу за обе. И, црнохуморно: без права на протезу.
Тематско бављење организационом и такмичарском ерозијом знаменитог клуба повисоке европске референце изискује и осврте бивших асова. Али и напоре у њиховом привољењу да оголе суштину актуелног тренутка омиљеног им клуба.
Једни одједном не препознају меморисане контакте, други потанко и једино у офу скенирају проблеме и сецирају кривце. Трећи крешу у брк, силовито попут своједобно најстандарднијег играча елитног ранга – Горана Тробока.
- Туробна ситуација није од јуче, руководеће структуре већ годинама урушавају Партизан. Црње да буде, без блама и последица! Недомаћинско пословање из сезоне у сезону је узимало данак, не само у спортском сектору већ и, колико чујем, финансијском и грунтовном. Можда јесу нагађања, али нама нимало пријатна у вези енормног дуга, наводне хипотеке на стадион и тренинг центар у Земуну.
Кажете: нама, а годинама немо саучествујете у пропадању Партизана?
- Није баш тако... Нас седамдесетак из безмало свих генерација на иницијативу Ђорђа Томића окупљали смо се неколико пута у последње три године, дебатовали и одлучили да предложимо ваљане руководствене и струковне кандидате. Информација је процурела, управа брзометно реаговала и преко ноћи на тајној и нелегитимној скупштини продужила сопствене мандате на четири године.
Јесте ли открили „кртицу”?
- Нисмо... тиме се бавили. Њима на савест, на образ. Битно је да смо исказали став, реаговали рационално и емпатично. Штета. Уједињени да смо тад започели смену руководећих људи, Партизану се не би догодило што и прексиноћ, данас. Хоће и сутра, знам.
Кајете ли се што радикалније нисте дејствовали, а не само лоцирали нагомилане проблеме и таргетирали људе челне?
- Предлога је било, међутим, преовладала је жеља већине за легитимношћу и очувањем клуба, као једне од овдашњих институција. Није испало добро, очигледно. Опет, мирна нам је савест. Нисмо имали довољно снаге да помогнемо клубу, испоставило се, само вољу.
Стоји, дакле и донекле, недавна опаска првог човека кошаркашког клуба Остоје Мијаиловића о нечињењу легенди?
- Наше смо урадили како јесмо, а можда је господин мислио на бројне легенде у клубу.
Мудро ћуте и са слашћу крцкају плату?
- То већ није моје... Волео бих и више бивших играча у Партизану, жалим једино због њихове пасивности у спречавању разарања клуба.
И, шта ћете сад?
- Ништа... Очито смо небитни и, насупрот нама, други бирају челнике, тренере... Тоталне анонимусе у фудбалу, испоставило се, и у бизнису.
НИКО КАО ЂОЛЕ
Тробок је посебно апострофирао ангажовање Ђорђа Томића, својевремено вође на терену и последњих година иницијатора окупљања бивших играча Партизана завидног рејтинга.
- Ђоле перманентно одржава контакте с нама, труди највише.
Лидера сте офирали, сходно устаљеној матрици и препоручили управи?
- Ха, ха... С овима? Нема шансе! Партизан ниједан од нас више не воли од Ђолета. Ниједан, да знам...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.