Бибарс Натхо – Партизанов идеолог и креатор трофејних амбиција: после „тренутне слабости” у финишу јесени и „еликсира младости” у родном Израелу „к'о нов” у уводу припрема, чврсто решен да на пролеће са црно-белима коначно пригрли премијерни пехар.
Прекјуче у првом контролном мечу са Тиквешом – демонстриране моћи као продукта ризнице знања и, ево примера, „пуштене магије” у виду асистенције Самеду Баждару, само уздрмане пречке.
Непоновљиви Черкез после два месеца паузе поново на папучици за гас Парног ваљка!
- Другима је то, можда, било два месеца, мени... као две године! Опет, срећан сам што ми се то догодило тек после 15 година каријере, наравно, не и што је и сада. Последњих шест месеци осећао сам се слабије, нисам разумео због чега. Размишљао сам о многим стварима, не и о анемији. Срећан сам што сам нашао решење, могло је да пређе у нешто озбиљније. Решио сам то и вратио се јачи него икад – не скрива осмех Бибарс Натхо, у паузи између два тренинга у Белеку.
Прошлост је и повреда адуктора?
- Последњих годину осећао сам велики бол. После 60, 70 минута игре - ужасно! Уз то, анемија ми је одузела сву моћ и снагу. Сад сам спреман да полетим!
НИСАМ ЈОШ ВИДЕО МАДАРА У БЕОГРАДУ
Да ли се у Београду дружите са земљаком Јамом Мадаром и могу ли и Партизанови кошаркаши да постану шампиони?
- Долазимо из истог клуба – Хапоела из Тел Авива! Нисам још видео Мадара у Београду, међутим, пратим утакмице Партизанових кошаркаша – имамо веома добар тим и легендарног тренера. Са Обрадовићем, наравно, можемо да постанемо шампиони, верујем у то – наглашава Бибарс Натхо.
Пријао вам је и боравак у родној груди?
- Нон-стоп сам био са мајком. Напустио сам Израел пре 13 година и нисмо много времена проводили заједно. Жена и деца су се вратили за Србију, остао сам са њом. Гледали смо по читав дан Нетфликс, јели заједно, причали, било је, са те стране, лепо, са друге - није, нисам могао ништа да радим, тело је морало да одмара. Скоро месец и по – тако, прво је требало да решим анемију, после сам имао и операцију. Тело је преживело трауму, али сад сам добро и срећан сам, тренирам и скоро сам у пуној снази. Бише још боље.
Како сте преживели Партизанову утакмицу са Анортозисом?
- Ух, било је тешко, недостајали су нам важни играчи... Испао је из строја, после мене, Марковић, Рикарду је било лоше, Пантић није могао да игра утакмицу, две. Почео сам у себи да паничим, али ми је драго што су саиграчи издржали показавши карактер. Имамо добру клупу, млади надолазе. Показују карактер, снагу клуба! Није било лако, на крају, ремијем смо изборили следећу рунду. Сад, морамо даље.
У гро-план искочио је 18-годишњи Марко Миловановић: хоће ли поред вас да буде још ефикаснији?
- Свиђа ми се! Ускочио је у тешком тренутку и одмах показао да може да помогне екипи. Демонстрирао је моћ и представио се головима – изузетно важно за нападача. Будемо ли играли заједно, покушаћу да му помогнем, најважније - да настави са напорним радом и не размишља пуно о будућности. Мора сваког дана да мисли како да буде бољи и, на тај начин, може да направи добру каријеру.
СИНОВЕ ОДУШЕВИО КАЛЕНДАР
Сијасет позитивних коментара иницирао је видео снимак како ваш трилинг синова радосно отвара поклон из Хумске и листа новогодишњи календар?
- Кад је стигла кутија, занимало их је шта је унутра, видевши Партизан – одушевљење! Хтели су да именују сваког играча, воле фудбал и Партизан, то је био леп поклон за њих – открива вођа Парног ваљка и капитен репрезентације Израела.
Парни ваљак је, први пут откад сте у Хумској, јесењи првак?
- Било је тешких тренутака – повреда, лошег времена, али смо све прегурали заједно, као тим. Тренер нам је помогао да изградимо нешто и потребно је то да задржимо. Знамо циљ, ко нам нам је противник и гурамо до победе. Биће напорно наредних неколико месеци, морамо добро да стартујемо и идемо корак по корак. Верујем да све зависи од нас и, ако будемо фокусирани, наставићемо у ритму с краја прве полусезоне.
Може ли Партизан да елиминише Спарту у шеснаестини финала Лиге конференције?
- Наравно! Шансе су 50:50, међутим, верујем у наш тим. Не знам пуно о Спарти, гледао сам неколико утакмица на ТВ, кад су играли у Европи. Чеси су јаки, али учинићемо све да прођемо у осмину финала – јасан је Бибарс Натхо, у 34. години још са барутом у копачкама за велика дела.
БОЉИ С ЛОПТОМ НЕГО У ПЕЦАЊУ
Како је било на пецању са наследницима?
- Синови су били неколико дана у Израелу, док сам ја одмарао. У неким тренуцима осећао сам да немам снаге да идем свуда са њима, међутим, константно су желели да играју фудбал и кошарку, говорио сам им да не могу, они: „Хајде, тата, хајде!” Да, отишли смо и на пецање, било је лепо, али... Пецање није наш посао.
Вештији сте с лоптом него са штапом и машиницом?
- Нисам тако добар у пецању...
Највећи улов?
- Из акваријума... – заценио се Натхо.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.