Аћимовић с великом тугом примио вест о смрти Вукотића: Били смо пријатељи

– Још један великан и омиљени лик српског и југословенског фудбала нас ја напустио. Иако смо деценијама били ривали јако ми је жао. Могу да кажем да сам са Моцом увек имао посебан однос. Респектовали смо се. Никада нисмо имали ни најмањи сукоб ни на терену ни ван њега – каже Јован Аћимовић легендарна „десетка” Црвене звезде.

Некада се за вечити дерби тражила карта више. Ни „црвено-бели” ни „црно-бели” нису потврду вредности тражили у ниподаштавању противника или писању потцењивачких саопштења, него у сопственом знању и умећу, никада у сили, него у раду и вештини. Моца и Куле су били предводници таквог начина размишљања.

– Данас звучи незамисливо да су се играчи Црвене звезде и Партизана дружили, да је публика на „истоку” и „западу” била измешана, да није било туча, паљења, увреда. Не сећам се да сам са Моцом икада имао и најмањи инцидент. Без обзира што смо на терену били противници слободно могу да кажем да смо ван терена било пријатељи – категоричан је Куле.

Прошло је време младости, па зрелости, стигла је и старост, али Куле и Моца су деценијама остали у одличним односима, прави пријатељи.

– Моциним одласком на Кипар наши односи су се мало „погубили”. Нисмо се често виђали, али без обзира на то увек ми је био драг човек и добар другар, иако је носио дрес нашег највећег ривала Партизана. Моца је био сјајан играч, добар човек и свако ко каже другачије не говори истину – признаје Јован Аћимовић.

Полако одлазе мајстори, живот пролази, а ускоро ћемо и ми који их се сећамо. Одлазе један по један, остајемо без легенди. Момчило Моца Вуктић је имао све; омиљеност код широкоих народних маса трофеје, велике партије, постизао важне голове, фер-плеј… све оно што води у вечност. Тамо је и отишао – право у вечност.

– Најгоре је његовој породици. То је за њих највећи гобитак, али и за све оне који су волели фудбал. Оно што је Моца чинио на терену се памти за сва времена – завршио је Јован Коле Аћимовић.