Почетна / Фудбал / Партизан

Душан Ковачевић: Памтићу Моцу по осмеху и радости кад се сретнемо

Душана Ковачевића три дана пред премијеру најновијег филма „Није лоше бити човек” погодила смрт људине од пријатеља
ФОТО: Приватна архива Јова Вукелића

Чаробном тренутку оплемењивања култне ризнице („Маратонци трче почасни круг”, „Радован Трећи”, „Ко то тамо пева”, „Балкански шпијун”, „Свети Георгије убива аждаху”, „Професионалац”...) најсвежијим бисером „Није лоше бити човек”, Душану Ковачевићу, тј. „Браниславу Нушићу модерног доба”, магију је развејао одлазак са животне сцене, гле коинциденције с насловом филмског чеда - људине од пријатеља: Момчила - Моце Вукотића.

- Можемо ли да се чујемо сутра? – пролонгирао је, разумљиво, „слово” о вишедеценијском „интимусу” славни сценариста и редитељ, нескривене скрханости изненадном „не дај Боже” гласином.

Јуче, тоналитетно нижег „хало” у заказано време, као иницијације да сам почне да одмотава емотивно клупко:

- Отишао је један од мени најдражих и највећих пријатеља. После вести да је Моца изгубио битку са тешком болешћу, био сам изузетно тужан и дан-данас не могу да прихватим чињеницу да се више нећемо чути и видети. О Моци сам слушао и пре него што сам га упознао... све најлепше, почео сам редовно да га гледам по доласку у Београд, убрзо, почели смо и да се дружимо - провели смо многе године заједно, породично, у Србији и у Грчкој.

Дубок уздах...

- Пратио сам Вукотићев рад – играчку каријеру и цео живот, имао велику срећу и задовољство да, заједно са безброј пријатеља, Моца половином „осамдесетих” – при крају каријере и кад је био тренер Партизана, почне да игра с нама мали фудбал – на Врачару и, касније, у Земуну. И, тако, до пре три године... долазио је редовно и играо као у најбољим данима. А, онда... снашла га је тешка болест, борио се са њом баш жестоко, као што је волео и да игра кад су били велики мечеви, на жалост, није успео да победи. Један од ретких његових пораза, све нас је, на неки начин, дубоко растужио и потресао.

Те...

- О Моци као фудбалеру досад је написано и речено толико тога да се све може свести у две речи – незаборавна легенда. И, то не само Партизана, већ уопште... бившег југословенског, српског фудбала, чак и европског јер је играо и радио широм Старог континента.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pepe Zvezdas iz New Yorka
Neka mu vecina Slava a Duletu Grobaru ,A Sta je sa Bobekom,Zebecom pa Milosa Milutinovicja .moje Misljiene .Bobek Milos pa Vukotici.
Dule "Grobar"
Ja imam prilicno godina, ali se ne secam igara Bobeka i Zebeca. Milosa Milutinovica sam gledao samo jednom, kad je igrao za OFK "Beograd" (nakon lecenja, prakticno na kraju karijere). Ali, tada su svi stariji od mene govorili da to nije onaj Milos iz 50-ih godina. A bio je to i neki drugi fudbal - koliko sam mogao videti iz ono malo sacuvanih filmskih snimaka. Moca je bio autenticna 10. Zebec je igrao i krilo, docnije halfa,valjda "cistaca". Bobek je u svome vremenu, nesumnjivo bio veliki igrac. To svi iz onih generacija unisono tvrde. Ali, Moca je nekako, po meni, bio igrac - bas za sva vremena. Verujem da bi i danas vredeo i bio uspesan kao igrac, nezavisno od toga sto se danas igra ovaj "snagatorski" fudbal. Za Bobeka ili Zebeca na pr. nisam siguran. Ubacio sam Cajkovskog, jedinog iz nase prve generacije jer je, koliko sam uspeo da vidim, bio velika radilica, ali i veoma kreativan igrac. Kazu da je mogao podneti pun tempo svih 90 minuta i bio je prvi takav igrac sa ovih prostora...
Dule "Grobar"
Moca je za svoga zivota , ne samo kao igrac, zasluzio postovanje svih - mi, navijaci "Partizana" smo Mocu voleli, ali svi ostali su postovali Mocu. Znam dosta navijaca "Zvezde", pravih, autenticnih, visedecenijskih "cigana", koji su iskreno postovali Mocu. Kao uostalom sto smo i mi postovali na pr. Dzaju i tsl. Takodje znam i navijace iz Sarajeva, Mostara, Splita, ili uopste sa prostora bivse Jugoslavije - svi su postovali Mocu koji je zaista bio uzor za sportsko ponasanje i fer-plej. I kada se sad povede prica o "Partizanovih" najboljih 11 u istoriji - Moca sigurno ima svoju 10. (Soskic - Mirkovic, Jusufi - Cajkovski, Vasovic, Paunovic - - V. Kovacevic, Mijatovic, Mance, Vukotic i Galic). Uz puno i iskreno postovanjeza za sve, a posebno Mocu Vukotica - ako bismo davali ime nasem stadionu po nekom nasem igracu, moj izbor bi ipak bio MILUTIN SOSKIC.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.