Ремонт за спас Партизана

Партизанове две сушне године наводе навијаче црно-белих на промишљање како следеће сезони освојити бар један трофеј. Не тако давно се знало, ако не освоји титулу у витрине клуба из Хумске стигне мање важан пехар.

Тешко да ико може да буде задовољан тек завршеном сезоном, у којој је одбрањено друго место кад је титула изгубљена готово још половином јесењег дела првенства.

Пораз у купу после бољег извођења пенала од вечитог ривала покренуо је лавину незадовољства. Јадиковао је прво над судбином преко све популарнијег вида оглашавања Инстаграма, суперталентовани Филип Стевановић, један у низу бисера Пепа Гвардиоле расутих широм Европе, значи без ,,живе” речи некад седмој сили.

Нешто глагољивији био је менаџер најављеног као појачање из љубљанске Олимпије, Маки Бањак после одлуке његовог клијента да одбије послушност Александру Станојевићу одлуком да не улази у игру у вечитом дербију, после ,,прегрејавања” на загревању.

Још на  Велику суботу спортску јавност шокирао је репрезентативац Јапана и до тог момента један од љубимаца навијача, уједно можда и један од најбољих странаца у историји српског фудбала, Такума Асано, да својевољно због неисплаћених зарада, логично претходно консултовавши тим адвоката, напусти Станојевићев табор.

Кризну ситуацију ранијих година управа би премостила сменом тренера, али овог лета чини се то није могуће. Не због тога што је Станојевић недодирљив, мада и јесте, имајући у виду да је у једном тренутку у првенству имао победносни низ на којем би му позавидели многи, већ и због постојеће гарнитуре руководилаца, која нема снаге да се обрачуна ни са неким својим одбеглим члановима.

Овакве пата карте наводе да ће најмање до зиме, или можда и раније услед краха на европској сцени у квалификацијама за најмлађе европско такмичење,  популарни Станоје предводити ,,његов” Партизан.

Иако је већ ,,дубоко” на одмору Станојевић мора да има на памети са каквим тимом ће покушати да исправи флеке претходника Сава Милошевића, али и своје од повратка у клубу. Ремонт је Партизанова неминовност, не само због бодовног заостатка за шампионом Црвеном звездом, већ због чињенице да је остао без двојице сигурно (Асано и  Филип Стевановић), можда и тројице адута (Бањак).

Тешко да ће црно-бели на брзину моћи да нађу замену за најбољег стрелца Такуму Асана (18 голова), док би ,,рупе” изостанком друге двојице могле и да буду попуњене.

Кад је финансијски приход у питању науштрб још већег ослабљивања тима било би сјајно издање Филипа Холендера на предстојећем ЕП и евентуална продаја без обзира што је пре завршетка првенства на сва звона објављено да су црно-бели активирали откупну клаузулу за репрезентативца Мађарске.

Што се осталих чланова прве једанаестерице тиче, ретко ко је завредео пажњу представника иностраних клубова.

Нема дилеме да ће Станојевић играчки кадар покушати да обогати најбољима из омладинске школе и Телеоптика, али остаје питање колико би тих наследника Немање Јовића, Лазара Павловића и осталих пониклих у расаднику талената „Земунелу” било способно да донесе успех.

Како је носити се са притиском неуспеха и играња у првом тиму можда ће рећи трагичар пенал серије са Црвеном звездом Никола Штулић 14. јуна на старту припрема.

Једно је сигурно, Станојевић са садашњим играчима појачаним млађаријом из сопствене школе не може горе од ове сезоне, што се жетве трофеја тиче, као ни позиције.

Можда је најбоље за Партизанову будућност да се Станојевићу дозволи да експериментише у наредних шест месеци, годину, јер вечити ривал у овом моменту делује миљама далеко.

Ни у једној трци није срамота бити други. Нова улагања у странце и поновни крах повукао би црно-беле у још већу дубиозу, али и срушио мит о Станојевићу.