Први званичан гол за Партизан постигао је Цоња. Парним ваљком га начинили Штеф, Чик, Плава чигра... Тон игри црно-белих беба, на путу ка највећем успеху, давали Заза и Пословођа. Повише Аутокоманде гледао се атомски фудбал кад су шефовали Биће и Јулка. Печат моћног клуба ударио руководећи трилинг Ћуре - Зека - Ђаво.
У легенду се, прерано, преселио Чава. За играчке каријере бесмртан постао Буљави. „Јао” оном кога би у машину ухватио Ушке, или се на њега, не дао му Бог, наклатио Војвода.
Голове у вечитом дербију, између осталих, постигли су Тарзан и Пецаљка. Да кроз одбрану не пролети ни мушица бринули другари из краја Бата и Крља. Не тако давно, све у „Земунелу” под конац држали Џин, Гавран и Виџге. Међу промашеним инвестицијама круну стекли Марадона из Туниса и бугарски Бебето.
А, сад?
У „лепези” црно-белих надимака, сведоци смо (и) на припрема у Турској, два су већ заслужила непролазну вредност: Лола и Зека.
Фудбалофили погађају „на кеца” – Милан Смиљанић и Милош Јојић.
„Море” их је изведено из имена: Неца – Немања Стевановић, Лаки – Лазар Славковић и Лазар Павловић, Сале – Александар Лутовац и Саша Здјелар, Света – Светозар Марковић, Фића – Филип Холендер, Страле – Страхиња Пандуровић, Баки – Бранко Вукашиновић...
Још више с кореном из презимена: Стојке – Владимир Стојковић, Жиле – Марко Живковић, Миљко – Александар Миљковић, Вујке – Игор Вујачић, Пурке – Алекса Пурић, Остоја – Бојан Остојић, Брежа – Рајко Брежанчић, Шћека – Александар Шћекић, Лакча – Никола Лакчевић, Аса – Такума Асано (Јапанац, додуше, воли да буде и Јагуар), Маркец – Лазар Марковић, Јовке – Немања Јовић, Штула – Никола Штулић, Дуки – Игор Дуљај, Јовша – Немања Јовшић...
Има их, чак, без надимака: Маки (Бањак), Сума (Ивица Илиев га, иначе, често зове Геније), Влаховић (Вања), Баждар (Самед)...
Затишје... пред буру!
Немања Стевановић је због „фризуре” и - Ћелави, Бибарс Натхо, апропо умећа, Татко. Иван Обрадовић је, одмалена, Гари, Жан Кристоф Бајбек, сходно иницијалима (са енглеског), Џеј Си.
Два јуниора су брзопотезно „стекла славу”: Михајла Петковића, родом из Ћићевца, сви зову Ћићко, Марка Миловановића, због очеве спортске каријере, Боксер.
Александар Станојевић је најчешће – Шеф, портпаролка Биљана Обрадовић, из милоште, Биџи.
Потпредседник Владимир Вулетић је, иницирано академском титулом, Професор (предаје римско право), члан управе Светомир Танасковић, у пословно-спортском свету, познат је искључиво као Кета.
Интересантни су и Тодоровићи – Зоран, из Партизанове агенције, свима је драг као Зока Пока, Мирослав, мајстор фотографије, уз основно Тоша поседује и – Уча (дуго био и наставник).
„Шлаг” на причу о надимцима су браћа Бајбек: прави – Жан Кристоф није у сродству с Пером Лубином, задуженим за Партизанову безбедност, али... Род су, у црно-белој турској епизоди, „постали” снагом и габаритом!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.