„Кад сам дошао – шта је ово? Мислио сам, нека шала на мој рачун, знају да сам поникао у Хумској. Кажу: „Не, то је сећање да смо елиминисали Партизан””

Tweet

Извештач из Турске: ВЛАДИСЛАВ ВЛАЈИЋ

Дејан Дражић, узданица пољског Заглебја, апропо недељног, пријатељског дуела с Партизаном у Белеку задржао је романтичну ноту у игри, демонстрирану, сијасет пута, у дресу ОФК Београда, после школовања у Хумској клуба богомданог да га лансира и на европску сцену.

Врсна техника, сласт дриблања и вихорни продори – заштитни знаци легионара с чланством и у Селти, Ваљадолиду и Словану из Братиславе.

Сад, иницирано годиштем, „деведесет петицу” наранџастих из Лубина...

Као изворном партизановцу, како је играти против црно-белих?

- Лептирићи у стомаку... Увек! – емотивно открива Журналу Дејан Дражић, да подсетимо – без обзира на навијачку припадност нападач способан да у прошлости голом „запржи чорбу” и Парном ваљку.

Лепо је видети Сашу Здјелара, нераздвојног друга из дана на Старој Карабурми?

- Наравно, слободно време редовно искористимо да се видимо. Имам пријатеље и у стручном штабу црно-белих...

Актуелни Партизан?

- Добар, чим су нас победили. Прва утакмица, играли су „мешано”, као и ми.

Најбољи играч, уз опаску – Здјелар из субјективних разлога није у конкуренцији?

- По мом укусу – Натхо. Волим брзањце – Маркеца, кад је у пуној снази. Плус, мајсторе мирне на лопти, попут Суме.

Недосањани сан – први тим Партизана, упркос повезивању у скоро сваком прелазном року?

- Боже мој... Никад нисмо дошли у ситуацији да конкретно разговарамо. Увек се појави нека препрека: или клуб тражи велику одштету, или...

Можда заједно с још једним великим пријатељем - Марком Јанковићем, од пре неколико дана - слободним?

- Чујемо се... Марко има понуда. Од кога? Разумите, не могу...

Како вам је у Пољској?

- Супер, прихватили су ме – одлично. Кад те неко цени, осећаш се феноменално и мораш да даш максимум. Као у другој кући.

Заглебје – тек шесто?

- Циљ је да уђемо у водећи трилинг. Недостаје нам... бод. Занимљива лига, први може да изгуби од последњег.

У Лубину памте 2016. и, иако у улози аутсајдера, елиминацију Партизана на пенале?

- Знате ли шта чувају у свлачионици? Заставицу Партизана! Кад сам дошао – шта је ово? Мислио сам, нека шала на мој рачун, знају да сам поникао у Хумској. Кажу: „Не, то је сећање да смо елиминисали Партизан”!

Изузев капитена Конрада Форенца, резервног голмана пре четири и по године, има ли још судеоника „неправедног исхода?

- Још петорица саиграча... Разговарамо о тој утакмици... понекад.

Пратите ли ОФК Београд, знајући вас - дубоко у срцу?

- Волео бих да помогнем, на било који начин. Знам да су дошли нови људи у клуб, надам се да ће мој ОФК Београд, за почетак, да крене ка Првој лиги.

Зачудили сте нас... фризуром, подшишаношћу. Нема више екстреваганције, још нечег по чему сте били познати?

- Не расте ми нешто коса, ха, ха... Мораћу овде у Турској да урадим неки третман – увек је весело са Дејаном Дражићем.