Станојевићу неопходна појачања

Први покушај Александра Станојевића да буде чудотворац као 2010. и да Партизан врати на стазе успеха резултирао је неуспехом у трећом колу квалификација за Лигу Европе. Може ли трофејни тренер црно-белих да ипак, сезону учини плодоносном свакако да не зависи само од њега.

Статистика је на Станојевићевој страни, његов учинак у првенству је импресиван, освојио је 145 бодова на 54 утакмица (проценат 89,5). Рад садашњег шефа струке међутим, у претходном мандату не може да се пореди са актуелним. Партизан као клуб није на нивоу од пре десет година кад се Саша тренерски афирмисао и касније у Кини уновчио тренерско знање.

Тренутни заостатак од шест бодова већ је упалио аларме. Још један кикс значио би вероватни опроштај од титуле, иако је Ваљку остало да одигра још 30 кола.

Већ на почетку сезоне видело се да је екипа прошле сезоне достигла лимит, да странци уз повремене изузетке нису на истом нивоу, а да освежења нису још стигла. Уколико се преосталих осам дана до краја прелазног рока не искористи за појачања, питање је да ли ће Станојевић поново моћи да се покаже као добар такмичар.

Хендикеп да није селектирао тим, да га је преузео у лошем тренутку и са поремећеном атмосфером, освајачу три трофеја у знатној мери опрашта грехе, ако их је било у европским окршајима. Ни он међутим, неће да буде задовољан ако стално буде ходао по танкој жици као што је било против Златибора, Сфинтула и Шарлрое.

Црно-бели морају да буду тим који ће се наметнути игром, од кога ће противници да се плаше, а питање је да ли у доброј мери потрошени играчи из садашњег састава то могу. Кад се томе још дода проблем са бонус играчима онда је претерано упирање прстом само у тренера, поготово што је он само наследио ситуацију због које је Саво Милошевић отишао.