- Да се играло, могли смо до другог места. Железничар је, још јесенас, обезбедио пласман у виши ранг и био недостижан. Три године смо у истом саставу, познајемо лигу боље од других и верујем да бисмо били други – каже Киш.
Прва лига, за нову сезону, још није формирана.
- Да смо други вероватно би се размишљало и о Зрењанину у вишем рангу, иако може и у овим околностима, град на Бегеју и Раднички, као први клуб овог дела банатске равнице, то заслужују. И да не играм фудбал, тако бих размишљао, Зрењанин треба да се врати на мапу, био је фудбалски центар и може да буде поново. Могу да набројим најмање шесторицу млађих играча које су одвели суперлигаши.
Вратили смо се у српсколигашку збиљу, у зимској паузи преузео је капитенску траку, а пред наставак трке повредио је колено и није био у тиму у два одиграна кола.
- Истегао сам лигаменте колена, ишао на терапије и пауза је била неминовна. Сад је све у реду, радио сам индивидуално и чекам да почнемо са заједничким тренинзима. Колено може да издржи напоре и припеме, за нову сезону, очекујем спреман.
Рођен је 1991. године и има занимљиву каријеру. Раднички му је седми клуб на српсколигашкој сцени. Почео је у угашеном Пролетеру, код тренера Ивице Радосављевића и Предрага Лубурића, а као пионира одвела га је Војводина.
Вратио се, са 17 година, у тадашњи Банат и код тренера Славенка Кузељевића, дебитовао међу сениорима на прволигашкој сцени.
- Пола сезоне провео сам у Раднику из Сурдулице, тада српсколигашу, вратио се у Банат који је испао међу трећелигаше. Следили су Бачка 1901, новобечејско Јединство, Долина, Борац (Сакуле) и већ три године сам у Радничком. Испод Српске лиге никад нисам ишао.
Врата нигде није затворио леђима.
- Остао сам са свима пријатељ и у коректним односима. Чујем се са многима, али најбоље и најлепше је код куће, ту се човек осећа најкомотније.
Својевремено је Кузељевић за Киша рекао да је захвалан играч и да може на више позиција у тиму.
- Код њега сам био задњи везни, кад би недостајали бекови или штопери, попуњавао сам и та места. Тако је било и у другим клубовима. Што је време одмицало, највише сам проводио на позицији централног бека. Увек сам гледао интерес екипе и нисам се стављао изнад тима. Знам да је могло да буде више и боље и кад су са сцене нестали Пролетер и Банат, многима се, пре и после мене, каријера закочила. У професионалним погонима, за разлику од аматерских, све је на вишем нивоу. Кад се окренем, има задовољства и лепих тренутака.
Увелико размишља о новој трци и каже да амбиције Радничког никад неће пресахнути.
- Свакодневно сам са тренером Предрагом Кандићем и директором Дарком Тошићем и циљ нам је врх за наредно првенство. Остаћемо на окупу, готово да смо сви из Зрењанина, уиграни смо и дужи период заједно и то може да направи превагу. У погону је много младих, има их и на каљењу код других клубова и конкуренција ће да буде јача.
Иако су га у последњих неколико прелазних рокова, звали други, веран је Радничком.
- Кад је Зоран Бамби Тошић преузео клуб, одмах сам дошао. Три године сам у црвено-црној опреми и каријеру ћу овде да завршим. Кад ће то бити, не знам, волео бих на прволигашкој сцени – рекао је Роберт Киш.
Тренер у Академији Бамби
Пре три године Киш је почео да се бави тренерским послом.
- Радим у Академији Бамби и задужен сам за генерацију 2011. годишта. Са мном су три године, од вртића и има потенцијала. Лепо одрастају, победили су на многим турнирима у конкуренцији Црвене звезде, Партизана и вршњака из других суперлигашких клубова. Децу други већ траже и тешко је задржати најбоље на дужи период. Да смо у Првој лиги, уверен сам да би сви остали, као некад председник Тошић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.