Повреде су средњопругаша и дугопругаша у успону Јасмина Љајића толико сасекле да је у жижу јавности доспео тек прошлог лета обнародовањем брака са атлетском шампионком Амелом Терзић.
Недавно је преузео бригу о физичкој припреми прволигашког футсал састава Новог Пазара.
Љајић је каријеру завршио с 24 године, испунивши је титулом балканског првака на 3.000 метара у Старој Загори (8:12,36) и с два трећа места на истим такмичењима уз више титула на шампионатима Србије у тракама на 1.500, 5.000 и 10.000 метара.
На врхунцу каријере знао је да изађе као победник над у то време великим атлетским надама Немањом Церовцем и Мирком Петровићем.
Нема ко није изненађен што вас види у футсалу?
– Фудбал, а пре свега футсал су моје велике љубави. Дружио сам се и играо футсал са играчима Новог Пазара по завршетку тркачке каријере. Онда сам радо прихватио позив да радим као кондициони тренер у најздравијем и најорганизованијем, тренутно и најуспешнијем новопазарском спортском колективу. Изласком из атлетике живот ми се окренуо за 360 степени. Потпуно сам отишао из спорта, за који није било ни много времена, јер сам радио, а и даље радим, у фирми свог оца која се годинама успешно бави производњом обуће.
Да ли је било позива да останете у атлетици као тренер?
– Било их је и то финансијски јако добрих. Желели су да заједно са својом браћом Ненадом Радановићем и Муамером Хасановићем, толико смо и данас добри да не могу другачије да их зовем, отворимо клуб и кренемо са радом, али нисмо хтели.
Нисте се у међувремену предомислили?
– Рашчистио сам... никад нећу бити атлетски тренер...
Комплетан текст можете да прочитате у броју Спортског журнала за 16. март. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.