Делевић: Даћу опет гол са 70 метара

1

Љубимац симпатизера Звездаре Београд заменио за родну Немачку, говори четири језика

ФОТО: М. Антић

Милан Делевић, стаднардни адут Звездаре имао је увек чиме да се похвали. На терену је штопер „булки” држао мирноћу, екипи уливао сигурност, по потреби кретао и напред, али је почетком новембра 2019. све то и опасно зачинио. У победи над БСК-ом из Борче, директним ривалом у борби за врх табеле, додатно је скренуо пажњу. Постигао је невероватан гол, са готово 70 метара.

- Играло се друго полувреме, водили смо 2:0 и притискали БСК који је изводио аут. Њихов офанзивни везиста је узео лопту и прошао двојицу наших играча, па дао себи мало јачи фор, који сам добро дочекао. Са више од 70 метара, шутирао сам из све снаге у правцу њиховог гола, пре свега са идејом да добијемо довољно времена да се прегрупишемо, али је лопту понео и ветар. Гледао сам је и нисам могао да верујем. Прелетела је голмана који је мало изашао и слетела директно у мрежу!? Био сам у шоку – завртео је филм Делевић.

Ништа мање затечени нису били ни остали сведоци.

- Сјајан гол, један у милион, какав сам само на интернету пре овога могао да видим. Славио сам са играчима, радовали су се са мном, па ме после пецкали целе недеље, звали ме Италијан, јер су неке тамошње новине објавиле вест о голу.

А заправо, могли су да га зову и многим другим именима, водећи се језицима које Милан говори. Наиме, повод за разговор открио је много занимљивих детаља о момку рођеном у Немачкој који је у богатој европској земљи и живео све до прошле године, кад се изненада доселио у Београд – без намере да га икада напусти.

- У Немачкој сам био све време, тамо завршио основну и средњу школу, практично одрастао са Немцима, Србима, Турцима, Арапима и разним другим националностима. Тако сам и научио неколико језика. После немачког и српског понајбоље знам турски и шпански, који се учи у школи. Поштовао сам све празнике, а обележавају не мали број, али их нисам славио и доживљавао као своје. Само сам одједном одлучио да дођем у Београд.

Наравно, не без позадине ствари.

- Мој отац је из Косовске Мировице, а мајка из Кумана у Војводини и нешто ме је вукло да се вратим тамо где је мој језик, храна, музика... Осетио сам патриотизам, да овде припадам. Родио сам се у Немачкој, али сам прво српски научио, говорио га са другарима, а знало се и правило да се, кад год је мој „ћале“ био у кући, само он користи. Осим тога, сваке године смо обилазили родбину у Митровици и Звечану и пролазили кроз Београд. Много ми се свидео. Преломио сам и дошао и немам намеру да изађем. Једино ако ме фудбал не поведе на другу страну.

Није да је у Немачкој било шта било како не треба.

- Никако. Родио сам се у Дуизбургу и живео у граду поред њега. Било ми је лепо, али што сам бивао старији, то сам се и осећао све отуђеније. Кад дође Српска нова година или Божић, славим је са својима, али другачија је атмосфера него кад си у својој земљи. Нисам могао више. Ништа ме више није држало у Немачкој, иако тамо имам другаре са којима сам провео цело детињство. Остао сам са њима у контакту, наравно, неће то да се прекине.

Стигло их је још.

- Овде сам упознао сјајне другове на факултету на универзитету Сингидунум, као и у клубу. Сјахно је како је све напредовало. Мислио сам да ће бити лошије, јер сам дошао сам, нисам имао никога, осим брата који има стоматолошку ординацију у центру, али и своје друштво и глупо ми је било да се њима пришљамчим, мало су и старији.

Одлука је донешена својеручно, без уздржавања.

- Кад сам рекао родитељима шта сам одлучио, били су у шоку. Нису знали шта да кажу, али су видели да ми је овде лепше и онда су ме подржавали. Тата је заправо одмах био одушевљен кад сам му рекао, а мајка је у почетку била мало нервозна, везана, али... Морао је да се деси и тај корак, да се осамосталим.

Многи одавде беже у Немачку, тешко и обрнуто.

- То су ми многи људи рекли и толико сам пута седео кући размишљајући како да им то објасним. На крају сам решио да је најбоље да свима одговорим „идите, па видите“. Јесте тамо виши стандард, бољи услови живота, ипак, није то то. Тамо је као да сте неки робот, само се ради, цео дан. Има, наравно, људи који не деле моје мишљење, али мени је тако. Овде ми је много лепше.

А, ако се укаже нова прилика за гол са своје половине?

- Шутираћу поново. Даћу га опет, ако треба и са 80 метара – уз осмех је додао Делевић.

Комплетан текст можете да прочитате у божићном двоброју Спортског журнала за 6. и 7. јануар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.

Повезане Bести

Kоментари (1)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
Goh

Imali ste srece i vetar, ako opet onako duva mozda i das jos neki..

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру