СТРАХИЊА ПЕТРОВ - Одбио позив Економца због факултета, а онда прешао у Звезду

1

На добром путу да са Црвеном звездом освоји титулу у Првој футсал лиги

ФОТО: М. Рашић

Страхиња Петров има лепу прилику да са Црвеном звездом освоји прву титулу у футсалу и уђе у историју клуба, а изабраници Милоша Алиловића, меркају и дуплу круну. Поред успеха у магичној игри на петопарцу, Петров није запоставио ни студије и на путу је да постане адвокат.

- Почео сам да играм фудбал са пет година по узору на старијег брата, а слично је било и са музичком школом, завршили смо одсек за гитару. Милош и ја смо прошли омладинску школу Слободе, али брат се касније определио за факултет и медицину. То је и утицало и на мене, родитељи су нас васпитали да морамо да будемо школовани. Био сам добар и на зеленом тепиху, што потврђује податак да сам био једини Ужичанин у пионирској селекцији Србије код Милована Ђорића у време кад су играли Лазар Марковић и Филип Стојковић – каже Страхиња Петров.

Није било лако да пресече и крене у интезивно дружење са књигом уместо трчања за лоптом.

- После 13 година престао сам да се бавим спортом и то је био шок. Уписао сам Правни факултет, али после неколико месеци ступио сам у контакт са Марком Синђиђем, сада кондиционим тренером Црвене звезде. Усмерио ме на КМФ Земун и први тренер био ми је Сале Миленовић. Ушли смо брзо у Прву лигу, после чега је клуб променио име у Мунгоси. После две године отишао сам у ФОН, иако је била актуелна прича да постанем члан Економца. Знао сам да, ако одем у Крагујевац, нећу завршити факултет, иако жалим што се нисам опробао у таквом клубу, са велемајсторима футсала. И док сам био у ФОН-у, добијао сам позиве Економца, али одговор је увек био да нема сарадње док не завршим факултет.

Диплома је у џепу, а летос је постао члан новоформираног клуба Црвене звезде.

- Као звездаш од малена нисам могао да одбијем позив. Успеси су већ ту, јесењи смо прваци, без изгубљеног бода. Волео бих да дуплу круну прославимо пред пуном двораном, а навијача је све више има на нашим мечевима. Постигао сам 11 голова, а на неким утакмица нисам могао ништа да погодим. Нервирао сам се у дуелу са Пазовчанима, саиграчи су ме смиривали, али на крају сам се ипак, уписао међу стрелце. Од малих ногу било ми је битно да постигнем гол или имам асистенцију, да дам лични печат утакмици.

Комплетан текст можете да прочитате у божићном двоброју Спортског журнала за 6. и 7. јануар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.

Повезане Bести

Kоментари (1)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
u bre

Gde oba brata da se tako zeznu??? Jedan medicina, drugi Pravo, jos i fudbal pa jos mali fudbal... Bar jednog da su spasli i dali u male privrednike, elektricare ili bar na basket, odbojku... Bas mi je zao... Jos burazer ima neku sansu u Nemackoj, a ovaj ga je ugasio...

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру