Богдан Јоксимовић свестран на неколико поља: Енергијом помера границе

0

Енергијом помера границе, ентузијазмом доказује да не постоји немогуће, а одговорност коју преузима са непуних тридесет година може да постиди и најстарије

ФОТО: М. Антић

Капитен ФК Косјерић, председник КК Црвенкоса, члан маркетинг тима КК Црвена звезда, директор фирме за израду дрвених реквизита за игру деце и парковских мобилијара, дрвених кућа, као и творац мурала који красе зидове широм Србије.

Није реч о петорици креативних и успешних људи, овде се ради о само једном момку... Богдан Јоксимовић је свестран и несвакидашњи момак из Косјерића, вредан дивљења и пажње.

Енергијом помера границе, ентузијазмом доказује да не постоји немогуће, а одговорност коју преузима са непуних тридесет година може да постиди и најстарије. Како постижете све, колико ваш дан траје?

Мало спавам, трудим се да сваки дан искористим максимално, јер имам много обавеза, па покушавам све да уклопим – каже Јоксимовић.

Одакле почети, можда од фудбала, иако је подједнако активан у свим овим гранама, обавезе притискају са свих страна...

То је љубав из основне школе. У једном моменту сам помислио да бих могао озбиљније да се бавим фудбалом, али схватио сам да то није мој позив. После факултета вратио сам се у Косјерић, кућа ми је поред стадиона и желео сам да помогнем клубу да се врати у виши ранг, тамо где припада.

И успели сте у томе?

Јесам, пласирали смо се у зонску лигу, јер смо годинама играли у Златиборској окружној, са селима поред Косјерића и Златибора. Коначно смо ове године испунили циљ, а са 20 голова и десет асистенција допринео сам успеху. После уласка у виши ранг награђен сам капитенском траком. Лоше смо стартовали ове сезоне, нисмо били адаптирани, али бићемо бољи у наставку.

Преузели сте и функцију председника КК Црнокоса?

Косјерић ме зими подсећа на кошарку, а Црнокоса је важила за добар клуб, играла у Б лиги, изнедрила много добрих кошаркаша. Пре четири године играла је у Суперлиги, али услед финансијских недостатака била је готово угашена и од тада се такмичи у Првој српској лиги „Запад”. Кум и ја решили смо да преузмемо бригу, покушали да спасемо клуб и успели смо. Дали смо му вештачко дисање ове године, уложили у инфраструктуру и сад се успешно такмичи...

Комплетан текст можете да прочитате у новогодишњем броју Спортског журнала за 5. јануар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру