Почетна / Фудбал / Остале лиге

ПАРТИЗАНОВ АС У ТЕЛЕОПТИКУ – Алберт Нађ: Нисам легенда, већ део историје

Током играчке каријере, кад год је излазио на терен никад није размишљао о томе да ли је тај зелени тепих достојан његовог квалитета. Излазио је поносно, храбро, самоуверено... И кад се догодило да не демонстрира партију вредну аплауза са терена није излазио гледајући у траву, већ у небо, јер одувек је знао да бити фудбалер, пре свега, значи бити човек, а он то јесте
ФОТО: ФК Партизан

Некад је од плана до циља пут дужи него иначе, али Алберта Нађа то не дотиче, не помера ни за педаљ. Миран је, рационалан, мудар, једноставно, перфекциониста. Ништа не препушта случају.

Током играчке каријере, кад год је излазио на терен никад није размишљао о томе да ли је тај зелени тепих достојан његовог квалитета. Излазио је поносно, храбро, самоуверено... И кад се догодило да не демонстрира партију вредну аплауза са терена није излазио гледајући у траву, већ у небо, јер одувек је знао да бити фудбалер, пре свега, значи бити човек, а он то јесте.

Први стрелац по распаду СФРЈ

За репрезентацију СР Југославије и Србије и Црне Горе одиграо је 45 утакмица и постигао три гола од којих један завређује посебно место у историји.

По распаду СФРЈ, Алберт Нађ је постигао први гол у новоформираној држави, СР Југославији.

- Па сад, могу прихватити рационалан и мудар, али баш не и миран – актуелни тренер Телеоптика у старту је имао реплику. - Много пута се испоставило да имам кратак фитиљ, између осталог и на последњем вечитом дербију пред одлазак у Шпанију.

За оне који не памте, шта се тачно догодило?

- Губили смо, потом преокренули на 3:2. Уписао сам име у листу стрелаца. Навијачи са севера су ме непрестано вређали, викали „п.... мађарска”. Кад сам погодио мрежу кренуо сам ка југу да прославим, а затим се вратио до севера и показао средњи прст.

 Младост – лудост или нешто треће?

-  Ма какви, ни младост, ни лудост. То су, једноставно, емоције које на терену никад нисам умео да контролишем. Верујте, данас бих исто урадио.

Одбио сам да играм за Мађаре

Патриота до сржи. Тако се најбоље може описати Алберт Нађ. Један је од оних који никад, на било који начин, не би издали своју земљу. Доказао је то деведесетих година.

- Отац ми је Мађар, мајка Српкиња из Срема... И отац и генерације пре њега одрастале су у Земуну. Године 1991/92. играо сам у Бачкој Тополи утакмицу за селекцију до 18 година. После ње пришао ми је човек и обратио се на мађарском. Некако сам му објаснио да можемо причати само на српском. Питао ме је да ли бих играо за репрезентацију Мађарске. Одбио сам, рекао да моје срце куца само за једну земљу, а то је Србија.

Откуд у тренерским водама?

- Знате, мислио сам да тренер никад нећу бити. Као координатор за спортска питања провео сам четири године у Партизану. Освојили смо четири титуле, два пута дуплу круну, ушли у Лигу шампиона, два пута играли Лигу Европе. Довео сам неколицину играча од којих је клуб много зарадио.

И чини се, лако се наметнуо будући позив?

-  Тад су ме неки људи саветовали да се бацим у тренерске воде. Послушао сам. Један сам од ретких који је одслушао сваки час у школи за тренере. Тамо сам схватио колико заправо не знам о фудбалу, а као и многи бивши играчи мислио сам да знам све.

Вара ли утисак или следите правило да на врху увек има места ако се крене са дна?

- Кренуо сам од Раковице, у том трену петолигаша. За две и по године проведене тамо сам много научио, сазрео. Између осталог, схватио сам да је знатно теже бити тренер, него играч. Велика је одговорност кад знаш да од тебе све зависи.

Мирна ме је запросила

Приватни живот Алберта Нађа био је прилично турбулентан, ипак, неколико година од стављања тачке на први брак, упознао је Мирну, даму за коју истиче да је жена његовог живота.

- Супруга је мој покретач, највећи ослонац. Била је уз мене у најкритичнијим ситуацијама. Упознали смо се случајно, потом се месецима дружили... Начинила је сваки први корак који је везан за нас, па ме је тако и запросила. Најрећнији сам што имам такву жену покрај себе, а кћеркица Хелена је круна велике љубави.

Размишљате ли о кључном месту на тренерској клупи Партизана, једнога дана?

- Лагао бих да кажем да не размишљам, али не знам како бих то изнео у емотивном смислу. Између осталог, зато мислим да је добро што сам кренуо од најниже лествице. Све у своје време.

После 406 одиграних утакмица, многи вас сврставају међу легенде „парног ваљка”, прија ли тај епитет?

- За мене, истинске легенде Партизана су Момчило Моца Вукотић и сад Саша Илић. Сви ми остали којима се приприсује тај термин део смо историје.

Да ли вас и данас заустављају на улици, уз покоји коментар, молбу за фотографисање?

- Навијачи најчешће. Много пута и Звездини. Десило се једне прилике да ми је фан највећег ривала пружио руку и рекао да никад нисам био добар противник, али да поштује све што сам учинио за свој клуб.

Пецање са вицепрваком

За Алберта Нађа, пецање није само нешто у чему ужива већ добар део живота. О томе можда и више него довољно сведочи опаска којом је својевремено упозорио лепу супругу.

- Мирни сам рекао да никад не сме да ми забрани две ствари – Партизан и пецање. Не знам како бих то описао, није ни хоби, више страст. Кад причамо о овој теми не могу, а да не поменем великог пријатеља Немању Дамјановића који је вицешампион света у пецању. Од њега сам много научио и тек ћу... Упознали смо се у продавници риболовачке опреме и тако је кренуло пријатељство – открива Нађ.

Мало ко зна да сте у јуниорским данима били на мети Црвене звезде?

- Тако је. Био сам малолетан и причали су са мојим оцем. Кад ми је рекао за то буквално сам пао на колена, изустио: „Тата, ја ћу ти умрети ако одем у Звезду”...

Мало људи зна да сте пре дебија за Партизан играли под лажним именом, како то коментаришете?

- Жива истина. У Телеоптику сам играо на име Срђан Јовановић. Сви су мислили да ме шверцују због година, да сам старији, а ја сам заправо играо са три године старијима. Проблем је био што нисам могао да добијем лекарско уверење због неког пубертетског шума на срцу.

Какав је епилог те приче?

- Кад су ми понудили да потпишем за Партизан, покојни Благоје Пауновић којем дугујем велику захвалност, преузео је на себе све везано за моје прегледе. Одвео ме је на ВМА где сам био подвргнут свим могућим тестовима. Утврђено је да сам здрав као дрен, па сам коначно могао да играм као Алберт Нађ – осмех није изостао.

Кад подвучете црту, шта је ваш највећи успех?

- На приватном пољу то што имам моју Мирну, дивну супругу, као и четворо деце. Професионално, задовољан сам свиме што сам учинио до сада – закључио је Алберт Нађ, тренер Телеоптика који, са покрићем, има велике амбиције.

Пикси је за мене број један

Разговор није могао да прође без које речи на тему играча који су уписали имена у историју српског фудбала.

- За мене, Драган Стојковић је број један. Пикси је елеганција, вођа, појава... Ту су, такође и Деја (Дејан Савићевић), Пеђа Мијатовић, Јокановић, Михајловић... Немам инстаграм и нисам неко ко би качењем статуса пружао подршку. Немам ни његов број телефона, па бих искористио прилику да Синиши Михајловићу пожелим брз опоравак – са сетом у гласу поручио је Алберт Нађ.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

soler
Alberte ti si za onu nabedjenu legendu koja je na silu obarala nekakve rekorde lično Mesi a bićeš bolji i trener a on nek se šlihta Kokezi, Terzi,Tumbi i ostaloj bratiji
Kineska
Lopta. Zasto je grb na lopti postavljen naopako? Nasa zastava je crvena plava,bela, a ovde grb stoji od bele ka crvenoj.
Željko Pavlović
Jeste.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.