Љубиша Стаменковић Пискавац: У Смедереву сам из љубави!

Са ореолом једног од најпознатијих фудбалских стручњака на овим просторима, Стаменковић се прихватио незахвалне улоге спасиоца брода који је почео да тоне.

– Нисам могао да одбијем позив младог руководства јер је Смедерево мој град. Знао сам да, после припрема већим делом у балону и хали, екипа не може да одговори захтевима лидерске позиције и то сам одмах предочио челницима. Није алиби, али бројне повреде које су се у међувремену десиле, јасан су показатељ такве дијагнозе – објашњава искусни стручњак.

Некада убојити стрелац играчку каријеру почео је у млађим селекцијама смедеревског Железничара, где је остао пуних шест година.

Као голгетер са 38 погодака у ПП зони, прешао је у ОФК Београд . После две сезоне отишао је у пожаревачки Млади радник.

– Играчку каријеру сам практично завршио у Смедереву, мада сам после две сезоне, отишао у врановски Пролетер где сам у 32. години као тренер-играч изборио пласман у виши ранг. За тренерску каријеру велике заслуге припадају Велимиру Циги Ђорђевићу коме сам дуго асистирао и много тога научио – хвали Пискавац свог учитеља.

За 22 године тренерског стажа Стаменковић је радио у клубовима попут Младости Гоше, Звездаре, Кушиљева, пожаревачког и радиначког Младог радника, Младеновца, а круна каријере стигла је на клупи „ваљаоничара”.

– Са Севојном сам остварио најпре пласман у Прву, а потом и Супер лигу, да би 2009. стигао и до финала купа са Партизаном. Играли смо у квалификацијама за Лигу Европе, са литванским Каунусом и француским Лилом кога је тада предводио тренер Гарсија. Био је то историјски успех малог али значајног колектива – присећа се Стаменковић.