Шампиони у спорту се не мере само златним медаљама, титулама и милионским зарадама. Нису само светла највећих позорница критеријуми за успех. Ако се узму у обзир страст, посвећеност и везаност за најважнију споредну ствар на свету, онда је Миле Лазић (45), родом из Степојевца, истински шампион.
Више од три деценије траје његова љубав према фудбалу, прво као играч и неумољив голгетер, а потом и као тренер и преносилац богатог искуства. Уз једну малу напомену – селидба на клупу није значила качење копачки о клин, већ седму годину заредом, Лазић упоредо решета мреже и осмишљава тактику.
Jедном и никад више на голу
Прошле сезоне у Конатицама, на утакмицу није дошао голман, па је Лазић морао да се опроба у новој улози. Судећи по учинку, изгледа да је добро изабрао да "вршља" по противничком, а не свом шеснаестерцу:
- Тек почела утакмица, противник "очи у очи" са мном и погађа стативу. Лопта мили по гол-линији, ни тамо ни вамо, а ја у покушају да је ухватим врхом копачке дајем сам себи гол. Хтео сам да у земљу пропаднем, срећом ишчупали су ме саиграчи преокретом за 2:1, али ме на гол више нису стављали - сетио се Миле.
И то не у истом клубу. Јесенас је делио савете у Међуопштинској лиги „Колубаре“, играчима Каленића, а кад се термини нису поклапали, предводио је напад Звезде из Конатица, члана Прве општинске лиге ОФС Обреновца, где је од 2014. године. Име се нашло у рубрици стрелаца.
Љубав са лоптом почела је далеке 1984. у млађим категоријама Степојевца, где му је чувени тренер Слободан Миловановић поверио капитенску траку пионирске селекције. Тешко је набројати све средине где је Миле играо, али је за све заједничка ствар – свуда је стицао велики број пријатеља и остављао широм отворена врата кад је одлазио. Најдуже времена је провео у суседном Врбовну играјући за Пролетер, али као најбољи трансфер истиче прелазак у Младост из села Лесковца:
- Тамо сам упознао супругу Лидију која ми је подарила двоје дивне деце, Немању и Жељану. Како ствари стоје, нећу имати наследника на терену, будући да је син одличан фолклораш, док ћерка, осим тога, свира и клавир. Занимљиво је да сам тада играо у екипи са својим будућим тастом, а тамо сам вероватно одиграо и најбољу утакмицу у животу. Савладали смо у одлучујућем мечу за виши ранг Јунајтед из Степојевца 6:3, а ја сам постигао свих шест голова! Иако никад нисам шутирао пенале, саиграчи су ме на 5:3 натерали да изведем и најстрожу казну, то је подвиг којег се увек радо сетим.
Толико дуга каријера не може без анегдота, једна занимљива датира из Јунковца:
- Постигао сам четири гола на пријатељском мечу, док сам ишао по лопту у аут, пришао ми је навијач домаћина и решио да ме части сто марака за ту партију! Однео сам их тренеру, запосленом у банци који је потврдио да су праве, а човек ми је обећао још сто за сваки следећи гол! На жалост, погодио сам само стативу до краја, али смо се и овако лепо почастили после меча - сећа се голгетер висок 193 цм.
Дубок траг Миле Лазић је оставио у Каленићу, у историјској сезони у општинској лиги постигао је 35 голова, а из тог периода датира његова сарадња и велико пријатељство са тренером Радомиром Симеуновићем - Шлајом. Била је то одлична генерација коју су предводила браћа Симанић, голман Јовичић, Дејан Максимовић, Аврамовић...
Догодине је у "мртвој трци" убски Радник, ипак изборио пласман у окружни ранг. Уследиле су одличне партије у Рудару из Радљева (јесењи првак) и Шарбанама, па повратак у Каленић, а у међувремену је стигао да са својим Пролетером два пута стигне до вишег ранга.
Тренерску „Ц“ лиценцу стекао је 2008. године, радио је у Бистрици, млађим категоријама Степојевца, наравно Пролетеру, а летос је стигао позив "алфе и омеге" Каленића, Животе Перића да предводи са клупе екипу у којој је бриљирао као играч. На крају јесени, тим је на сигурном, у средини табеле, а Лазић нема дилеме који му је посао тежи:
- Тренерски, без дилеме. Много стреса, нервирања, тензије... Не жалим се. Иако сам ретко код куће, породица ми је велика подршка у бављењу спортом. Вероватно ми и риболов, као хоби, много помаже да будем смирен. Штука од више од четири килограма, из Колубаре, за сада ми је најбољи улов.
Да неко не помисли да је Милетов цео живот јурњава за лоптом, мора се рећи да је запослен у Рударском басену Колубара, где је годинама надзорник дробилане на копу Тамнава - Источно поље.
Има сјајну комуникацију са колегама, његова екипа сарадника увек је пример дисциплине и одличног учинка, а треба ли истицати да, кад год су у могућности, "пикају" и мали фудбал.
- Не размишљам о играчкој "пензији", никада нисам пропустио утакмицу због повреде, тек на прсте могу се избројати изостанци због парних картона. Уживам у фудбалу, док год буде тако са осмехом ћу се надметати и са дупло млађим штоперима - каже истински спортсмен и права људина, Миле Лазић из Степојевца.
Гол са пола терена па голману исписница пре туширања
Још један гол је остао у Милетовом сећању, у питању је локални дерби два његова клуба, Пролетера и Младости:
- Тензија није много мања од "вечитог" дербија", а сећам се Младост довела новог голмана, брани први меч. Младост изједначује на 3:3, лудница, а ми крећемо са центра. Распалим по лопти из круга центра, погодим мрежу за 4:3, а управа голману Младости уручи исписницу и пре туширања - сећа се Лазић једног од најефектнијих голова у каријери.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.