Тешко да на простору бивше Југославије може да се нађе много фудбалера рођених 1972. године, а да још трче за лоптом. А готово да нема оних који су тада почели каријеру, а да су активни и данас.
По доступним подацима у Србији је само један: Миодраг Пауновић из Дубоке, доктор економских наука! Иако на прагу седме деценије живота, јер је рођен 1958. године, и даље је главни ослонац Јединства, у МФЛ „Дунав“. Током јесење сезоне одиграо је свих 12 утакмица, постигао три гола, углавном ударцима главом, после корнера, а једном је морао да промени улогу у тиму и стане између статива због повреде стандардног голмана.
- Било је то на гостовању на почетку првенства. Први чувар мреже био је повређен, резервни из неког разлога није пошао са нама, па сам, као најстарији, морао да станем на гол. Није ми било тешко, кажу да сам добро бранио, иако смо изгубили бодове – каже Миодраг Пауновић.
Дуго је водио евиденцију одиграних утакмица и постигнутих голова. Пре пет година на списку је имао више од хиљаду званичних мечева и преко 500 погодака. Те бројке су, у међувремену, још импресивније.
Каријеру је почео 1972. године у пионирима Црвене звезде, затим је прешао у Синђелић, али је на „фалш” регистрацију играо и за своје Јединство. Три сезоне касније и званично је постао првотимац Једиства, али кратко се задржао. Жељан изазова и афирмације, пут га је одвео у РФК Мајданпек, у Пореч из Доњег Милановца, па у Рудну главу и Звижд из Кучева.
- Била су то лепа искуства, из свих средина носио сам лепе успомене.
После повратка из ЈНА, 1979. године, па до данас, осим шест месеци 2000. године када је играо за Младост из Шевице, носио је дрес Јединства. Сада обавља све улоге: од председника Управног одбора, одговорног за финансије, до економа. Шиша траву, намешта мреже и обележава терен, док је на утакмицама главни играч.
- Фудбал мора да се воли, а ја фудбал једноставно – живим. У таквој ситуацији ништа није тешко. Погоди ме само када видим на утакмицама да млади играчи не хају да ли ће да победе или изгубе, за мене је то непојмљиво. И сада се увек борим за бодове, док траје игра не штедим ни себе ни друге, наравно у границама фер-плеја.
Током каријере доживео је низ повреда, ломио руку, ребра, био у коми после дарца у главу, а последњу тежу имао је 2011. када му је избијено више зуба.
- Још је у свежем сећању утакмица са Јавором из Петровца пре четири деценије. У продиру према голу, ушао сам у казнени простор и када сам се спремао за шут, одбрамбени играч захватио ме волејем по глави. Одлетео сам три метра изван шеснаестерца, окренут према нашем голу. Остао сам без неколико зуба, а пао сам у делимичну кому.
Професионалну каријеру почео је као конобар, служио је Тита, Гадафија, Сиримаво Бандаранеике, Карлоса Луиса Ечеверију, а као туристички радник и пријатељ са Глигорићем дружио се са светским првацима у шаху Смисловим, Таљем, Корчнојем и Ботвиником.
Био је директор Угоститељског предузећа у Мајданпеку, саветник директора Златаре, сувласник приватног предузећа, а сада ради као професор у средњој школи и члан је Општинског већа у Кучеву. Пре 22 године проглашен је за „Живу фудбалску легенду Браничевског округа“.
- Немам намеру да престанем са игром, нисам још све дао фудбалу. На терену ћу бити док будем физички могао да изнесем утакмицу, а још осећам исту жар и глад за игром, головима, победама…- јасан је Миодраг Пауновић.
Тајну његове дуговечности на зеленом терену покушавали су многи да одгонетну. Постоје индиције да ће страна компанија снимити филм о њему, па би нечувено дуга фудбалска каријера Миће из Дубоке могла да буде овековечена и на филмском платну…
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.