Величко Каплановић: Биће још више играча из школе Чукaричког у првом тиму

Омладинци Чукаричког завршили су такмичење као четврти у елитном рангу, иза Црвене звезде, Партизана и Војводине. Бело-црни су постигли округло стотину голова, што је потврда игара лепих за око.

Ипак, најбитнија од свега је чињеница да је Омладинска школа Чукаричког наставила са производњом играча за први тим. На почетку разговора шеф струке младог тима Брђана Величко Каплановић истакао је задовољство оним што су омладинци остварили у управо завршеној сезони.

- Морам да будем задовољан. Играли смо леп фудбал, успели смо да направимо промоцију играча рођених 2002. године, што је изнад сваког резултата. Такође, момке рођене 2003. године смо ставили у систем, они су у другом делу сезоне скренули пажњу на себе. Резултатски, мање-више то није у првом плану, али опет, постигли смо сто голова, што је велика ствар. Јесте сезона била напорна, са доста проблема од почетка, великим бројем утакмица, на пролеће готово да није било времена за тренинг. Исто тако, презадовљан сам што смо тај део шампионата завршили без иједног повређеног играча, и то је велики успех – казао је Величко Каплановић, шеф струке омладинаца Чукаричког.

Какав је стил игре којем сте тежили са омладинцима Чукаричког?

- Трудили смо се да играмо допадљиво, на гол више. У свим дерби утакмицама смо били добри, нарочито у пролећном делу првенства, у тим сусретима нисмо доживели пораз. Добили смо Партизан и Бродарац, са Црвеном звездом и Војводином је било нерешено, а општи је утисак да смо у свим тим мечевима били бољи на терену. Добијали смо похвале од свих људи који раде у Чукаричком. Тај допадљив фудбал нам је и донео сатисфакцију да Лукић први, па Ергелаш, Дрезгић, дођу у ситуацију да су у првом тиму, да у последњем колу дебитују Роган, Петковић, Гргић... Јесте први тим обезбедио разлику, раније је изборио Европу, јесу се стекли услови да наша деца потом дебитују. Али, не сумњам да би они и у другим условима добили шансу и да би се показали – казао је Каплановић, који је потом додао:

- Четврту-пету годину сам на позицији шефа струке омладинаца. Направили смо тренд да деца директно, не сви наравно, али у великом броју, излазе у први тим. И сада је то био случај, неколико момака ће почети припреме са првим тимом. Сматрам да је то велика ствар, да момци који директно дођу у први тим могу да одиграју мечеве на високом нивоу. Тек онда све ово има смисла и показује нам да смо на добром путу.

Стадион БАСК-а на Царевој ћуприји је од почетка прошле сезоне нова база омладинаца и кадета Чукаричког.

- То је фантастична ствар. Клуб је то решио летос, а ми се на тамо осећамо као домаћини. У правом смислу те речи, све мечеве смо добили, само смо са Црвеном звездом и Војводином одиграли нерешено. Одговара нам терен који је широк, где може да се игра, имамо фантастичне услове за рад, једноставно БАСК је био прави потез.

Мноштво играча Чукаричког је постизало голове, конкретно најмање један погодак уписало је 17 омладинаца бело-црних.

- Доста играча је постизало голове, ето на пример Дрезгић је један од ефикаснијих са девет голова. Трудили смо се да све играче укључимо у систем, да сви буду битни. То се односи и на геренацију 2003, ту су Петковић, Ајдар, Гргић... Показали су кроз начин игре да могу себе да искажу. Искрено, доста муке је било у првом делу сезоне, али смо у другом успели да будемо тим. Момци су прихватили захтеве, схватили су шта им је чинити, а нама је било да им кроз омладински фудбал приближимо сениорске захтеве. Тај прелаз је нешто где се деца највише губе. Председник нашег клуба Драган Обрадовић има визију, прихвата то да његови играчи из Омладинске школе добијају шансу и морам да истакнем да им је на крају он и највећа подршка.

Да ли је јефтиније направити играча кроз омладинску школу или довести потенцијалног првотимца са стране?

- Лично, никад не бих доводио играча који није минимум 30 посто бољи од онога што ми имамо у Омладинској школи. Моја порука тренеру Ђорђевићу, са којим имам сјајну сарадњу на дневном нивоу, је да треба да верују у дечаке Чукричког. Увек сам за то, нема лепше ствари за тренере који раде у школи, кад видите да је неко добио и искористио шансу. Наша деца су у свим такмичењима сваки гол, сваки бод, апсолутно заслужили, без иједне мрље, без ситуације да нам је неко нешто поклонио. Та деца заслужују и на крају крајева добијају третман. Пресрећни смо и кад видимо да ће се у клуб са позајмица вратити Никчевић, Радојичић, да ће добити шансу на припремама. Исти је раније био случај са Каменовићем, Ракоњцем, Видосављевићем... То је благо Чукаричког, они имају осећај припадности клубу.

Мноштво играча Чукаричког који су прошли Каплановићеву школу и даље су у контакту са својим тренером из омладинаца, често питају за савет...

- То су ствари које мени као тренеру највише пријају. Кад се неко први пут сретне са мном, кад дође из кадета у омладинце, буде ту доста проблема и неразумевања. Да би деца разумела намеру тренера, потребна им је и подршка са стране. Дешава ми се да кад ти момци оду од мене, да останемо у контакту, посебно од генерације 2000. годишта, из које имамо седам играча са уговорима, што је невероватан податак. Кад вам неко посвети неки гол, то је највећа награда која сваком тренеру, па и мени, прија. Тако је било и раније док сам био у БСК-у из Борче и Црвеној звезди. Поменућу само однос који имам са Асмиром Кајевићем и Стефаном Савићем још док смо били у Борчи.

Имао је шеф струке Чукаричког и поруку за момке који не успеју да одмах скрену пажњу на себе и да заиграју за први тим.

- Шапић је најбољи пример за то. Отишао је из клуба на позајмице, прво у трећу, потом у другу лигу, па се вратио на Баново брдо, сада је заменик капитена, једини играч који је у клуб дошао пре Драгана Обрадовића. Он је јединствен и пример је свим тим момцима. Та деца су на почетку, није битно где ће бити сутра, већ за две, три, четири године, то је процес. Не смеју да долазе у ситуацију да не желе да играју, на пример у трећој лиги. Ако тамо буду вредели, играће у другом рангу, ако се и тамо покажу, ето их опет у елити. То је логичан след ствар, ништа не сме да им буде испод части, па и ако се заобилазним путем буду вратили. Чак и ако Чукарички буде мислио да они не вреде довољно, имаће шансу да се покажу на неком другом месту. Уосталом, погледајте колико играча из Црвене звезде и Партизана је своју срећу нашло у нашем клубу. Није битно где играш, већ како играш.

На питање да издвоји једну утакмицу која је била баш по његовом укусу, Каплановић ипак није могао одмах да се определи.

- Меч против Војводине у првом делу сезоне, иако нисмо победили. То је био Чукарички каквог желим, демонстрирали смо све што је требало. А за Новосађане су играли тада Новевски, Милетић, Кабић, да не набрајам даље... У другом делу, све дерби мечеве смо одиграли одлично. Тешко је заиста издвојити једну утакмицу.

Прелиминарни план за почетак припрема за нову сезону је направљен.

- Сезона ће почети 5. августа, имамо шест недеља за припреме, вероватно ћемо један део обавити на Копаонику. Следеће сезоне ће у Омладинској лиги играти 16 клубова, што је добра ствар. Деца ће сад имати заслужен одмор, добиће програм да одраде ствари које су потребне и крећемо све изнова.

Каплановић је упоредио клуб у тренутку кад је дошао на Баново брдо и у садашњем моменту.

- Осам година сам у Чукаричком, дошао сам овде на позив Милана Лешњака, тадашњег координатора Омладинске школе. Позвао ме да дођем из Звезде и казао је „Хајде да направимо нешто“. Из овог угла, направили смо доста. У првом тиму иам сигурно петнаест играча из наше школе. Тиме не може нико да се похвали, то је чињеница. А биће их још више. Битна је филозофија клуба, да играчи из школе добијају шансу. И не због тога што морају да играју два „бонуса“. На пример, Каменовић је ту од почетка, дошао је у ситуацију да игра у првом тиму и да оствари велики трансфер. Искунији играчи у првом тиму ће морати „дебело“ да се потруде, клинци који долазе су врло талентовани. Верујем да Чукини момци могу доста, убеђен сам у то. Сигурно сам у неким ситуацијама и субјективан, али са разлогом – признао је Каплановић, који се потом захвалио својим најближим сарадницима:

- Успех који је направљен је заслуга читавог стручног штаба. Ту су Слободан Динчић и Владимир Булатовић, Урош Ђедовић и Дарко Младеновић. То су момци који су изнели све проблеме на најбољи могући начин, само ми знамо како је све изгледало од Златибора, преко зимских припрема, па све до сада. Кад се црта подвуче, видимо да труд није био узалудан.

На крају, Каплановић је са поносом говорио о резултатима првог тима.

- За мојих осам година, колико сам на Бановом брду, сматрам да је ово најбоља екипа Чукаричког. Изборен је пласман у Европу пет кола пре краја, оборени су многи рекорди и уз све то остварена је афирмација мноштва деце. Јесте да сезона не може да се пореди са оном кад смо освојили Куп Србије, али је ова екипа урадила много других ствари, које ће бити тешко поновити. Али, сигуран сам да ће и то бити надмашено. Треба поставити нове циљеве, зашто Чукарички не би угрозио Црвену звезду и Партизан? Са овом децом све то је могуће, добијали су их у млађим категоријама, не видим разлог зашто тако не би било и у будућности – закључио је Величко Каплановић.