Почетна / Фудбал / Лига шампиона

Љупко коначно открио тактику из Барија: Финале Купа шампиона не игра се за лепоту већ победу

Љубу Петровићу пребрзо пролетеле безмало три деценије од финала КЕШ у Барију
ФОТО: ФК Црвена звезда/Никола Митић

Мати, да му је „будна”, као у чувеној Балашевићевој песми „Свирајте ми...” брзо би се прекрстила и рекла: прошло је к`о зачас. Истоветно прозбори и он, првак у тренерској ложи српској... 29. маја и толико година од фабулозног тријумфа над Олимпиком у баријском финалу Купа шампиона.

Зато је Љупко јединац овдашњег фудбала, стручњак и човек коме не треба властита имена и презимена. Зато, што више залази у живот његова непоновљива тренерска рељефност лакира и, како изгледа, конзервира за век и векове митску димензију. Што није реткост у Срба – и, многима смета!

Потоње је храбро, утисак је, једва оћутао: није време; на инсистирање опортуно одговорио – о том, потом!

Затим, ауторитативним басом из големог меха груди срочио сетно:

- Прошло је... као 29 дана!

Али, дуго трају?

- Хоће најмање још толико, нажалост.

Шта идентично не бисте урадили, у Барију?

- Ништа не бих мењао, сигурно. Исти тим би играо, систем и начин игре...

Скратили бисте седмодневни боравак у хотелу „ИЛ Мелограно”, можда?

- Не бих, верујте. Финална утакмица Купа шампиона није првенствена, фигуративно кажем: игра се једном у животу.

Умало ранији одлазак у Монополи није нарушио дотад фамилијарну атмосферу унутар тима, пореметио припрему за дуел с Олимпиком?

- Није тако било, баш...

Зар се играчи нису мало више опустили, поприлично нагрували килограме?

- Нема благе везе... Како су могли да се удебљају, кад су добро тренирали?

Поједини причају, тако?

- Играчи увек нађу разлог да оправдају себе, ако им нешто смета.             

Чиме су Драгиша Бинић и Миодраг Белодедић заслужили да буду „враћени” у Београд?

- Најгласнији су били да ТВ програм гледају и после поноћи. Нисмо дозволили, играчи се примирили и завршило се на томе. 

Да је Пикси почео...

Звезда би друкчије играла да је Пикси био стартер, или...?

- Ништа специјално... Југовић не би као дотад био коректор везног реда већ стајао близу и у стопу пратио Пиксија, кварио његову игру и спутавао да се себи својствено размахне.

Добро што је крочио на терен тек у 111. минуту, одбио да изведе пенал?

- Како није ха, ха...

Договорена фрка, или..?

- Ма, какви... десила се спонтано.

Како су реаговали?

- Мало су негодовали, потом ућутали. Најавом враћања Бинића и Белодедића кући били шокирани, ова двојица збуњени ха, ха... Уигравао сам тим без њих, што посебно Бинићу није пријало. После тренинга је кренуо упоредо са мном, пита: тренеру... да ли је могуће да нећемо играти. Кажем недовољно убедљиво: хоћете, наравно. Поруку су разумели, као и остали.   

Сходно јаким карактерима, могло је и вама да се обије о главу?

- Ситуација и време нису били такви да би отказали послушност. Нико паметан не би спаковао кофере, пропустио утакмицу живота! Је л` тако?

Јесте... него, кад је безмало све било бајно и сјајно, чуди већ деценијама критикована ултрадефанзивна тактика на „Светом Николи”?

- Није могло друкчије, барем мени. Финале Купа шампиона, што је својевремено рекао Јохан Кројф, не игра се за лепоту већ победу. Тако, да смо умирали у лепоти фудбала, тврдим: не бисмо добили Олимпик. Све ас до аса, репрезентација Француске у малом. И, преискусан тренер Рајмон Гуталс. Водл, рецимо, био је најбољи играч Енглеске, Пеле Африке... Папен најбржи и најбољи центарфор у Европи, зато смо и чували простор. Спартаку из Москве је у полуфиналу дао три гола, из полуконтре и контре. Истоветно решио и финале Купа Француске... Чудо!  

Они ветровитог Папена, а ми Бинића?

- Да... Бина је једини и створио шансу, у првом полувремену. Али, више играо на крилу и бивао мало одсечен. Папен у централи и кад год би побегао – гол!

Коме сте одлуку о тактици прво саопштили – Цветковићу и Џајићу или играчима?

- Момцима много раније, Цвелету и Џаји тек у Барију. Обојица су подржала стратегију, а играчи као велики играчи веровали у себе и нису је прихватили из прве и на радост.

Михајловић је о томе имао духовиту досетку – шефе, шта ћемо кад будемо одузели лопту?

- Тако је било, нема шта. Фазу одбране смо увежбавали, стално. И, кад је упитао, рекао сам: ако не знаш шта ћеш с лоптом, предај је противнику и опет у одбрану ха, ха... Друкчије није могло, тачније речено: моја кожа, моја одговорност!

Откуд превелико веровање у исход без голова, у освајање највреднијег европског трофеја?

- Знао сам да је тим био спреман и за продужетке, што сам и рекао на прес конференцији уочи одласка у Бари. Дакле... видовит нисам био, сигурно ха, ха... 

Да јесте, „видели” бисте себе у прикладнијем клубу од Еспањола?

- Проклети рат је букнуо, Југа се распадала, Звезда играчки слабила – утучено набраја разлоге напрасног одласка. - Направио сам грешку... било и прошло.

Нисте радо, познато је, отишли у Барселону. Издало вас је стрпљење или, како овде најчешће бива – људи?

- Ексклузиве нема, збиља, рат је свему крив - и Звезди и мени. Родитељска брижност учинила да склоним супругу и децу, заштитим од разноразних стресова.

Жалите и данас, знано је, што нисте водили екипу у Токију?

- Значајан детаљ у каријери, на моју жалост - испуштен.

Да није, не бисте обилазили континенте већ с клупе предводили западно-европске клубове?

- Човек да зна где ће пасти, сео би раније... зар не? Тако је морало да буде, као што јесте у Барију. Могао сам и да не дођем у Звезду, не освојим 14 трофеја у тренерској каријери. Свак дакле има свој пут, своју карму. Судбина... шта би друго.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan
Bio sam na utakmici.Izgledalo je kao da Olimpik igra protiv nekih poluamatera koji se grčevito brane,a ne silne C.Zvezde.Igrači su bili pogubljeni,što je i normalno,oni taj neki odbranbeni fudbal nikada nisu igrali.Mislio sam da će biti debakl koliko je Olimpik bio dominantan.Na kraju se Zvezda dovukla do penala i ušla u istoriju.Ljupko i Dzaja na klupi nisu znali gde udaraju.Da je Piksi hteo da igra,Zvezda ne bi uzela trofej.Svako ko kaže da je bilo drugačije,laže!I još nešto Ljupko,svaka ti čast na karijeri ali Krojf je rekao doslovce:" Ostati veran svom stilu igre je važnije od pobede u bilo kojem finalu" To je moto Ajaxa i Holandskog fudbala koji je za razliku od naseg autentičan i ne prilagodjava se protivniku...
Oskar Skrinjar Skrinjaroti
Ali niko nikada nije u finalima Evropskog kupa sampiona igrao takvu bunkercinu kao Zvezda!
Cetiri finala...
...ima Zvezda u evropi (79 i 91) i jos dva (evropski super kup i svetski kup) i dva internacionalna najvaznija trofeja (evropski i svetski prvak) i jos pet polufinala (57,63,71,75,92) a svi drugi ex Ju klubovi zajedno imaju jedan internacionalni trofej, dva finala i cetiri polufinala. Znaci Zvezda je uspesnija od svih njih zajedno...pa o cemu lupas pobratime?
Željko Pavlović
Igra se na rezultat.
КоПРЕ НеДРи БНД
Гигант, див... И Н С Т И Т У Ц И Ј А!
dejavu
Ljupko se uplašio Papena ali Zvezda je u celini bila u ofanzivi i mocnija i raznovrsnija,a narocito u postavi francuza bez Piksija. Pa tada je svaki obican faul na udaljenosti 16 do 40 metara bio pola gola(Prosinecki, Savicevic, Mihajlovic?) Sta bi samo bilo da je onakvo,namerno ili slucajno, napucavanje Panceva zavrsilo na precki.Pa Francuzi i ceo svet su dugo posle tog meca proglasavali Olimpik moralnim pobednicima. Titula je titula, ali ja stojim iza stava da je Ljupko Petrovic glavni krivac sto ta generacija iz 91 nije ostala upamcena kao jedna od najdominantnijih ikada,a sto do tog finala jesu bili, vec kao ekipa koja se opredelila za antifudbal i koja je imala više sreće u odlucujucim trenucima.
potpuna analiza
Lepo sagledano! Još bih dodao da je petogodišnji plan i ostvaren, klub je bio spreman za dalje uspehe, čak i na nadogradnju pa je bilo vremena da se npr. finale 92' igra na lepotu i da se još kvaliteta pokaže ali avaj...
Ljupku iskljucivo hvala
Ko igra za raju i zanemaruje taktiku zavrsice karijeru u nizerazrednom Vratniku... Kad osvojis titulu prvaka Evrope nisi krivac ni za sta vec si zasluzan za nju, pehari ostaju u istoriji, ne leprsavost i porazi... A i previse opomena smo primili tih godina da rizikujemo nesto (jeste bio petogodisnji plan da se stvori ekipa za vrh i ovo je doslo pre vremena, ali kad dodjes u situaciju nema sta da ides na rizik vec na trofej), prvo u cetvrtfinalu KES-a '87 bezveze primili dva gola u Beogradu od Reala, zatim magla protiv Milana i umesto da se nastavi gde se stalo (1-0 vodili manje od pola sata do kraja) krece se od nule, pa autogol Augentalera (doduse i oni su dali gol neponovljivom greskom Stojanovica, ali opet) na kraju kojim smo prosli u finale... Previse je to opomena za kratak period da se bilo sta rizikuje u toj situaciji.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.