КАКВА БРУКА: Пилот Луфтвафеа сломљеног врата дочекао доделу медаља, чувени голман бранио са сломљеном руком, а ас Реала "пао" од сопственог бријача

Марка Асенсија није било у тиму Реала против Апоела због посекотине. Некада много теже повреде нису удаљавале фудбалере са утакмице.

У четвртфиналу Првенства света 1934. домаћин Италија је наишла на велику препреку. Азури су играли против тада моћне Шпаније, на чијем голу је стајао велики Рикардо Замора (1901-1978), један од најбољих голмана свих времена.

Италијани су знали да ће тешко савладати Замору, голмана који је поставио многе рекорде у шпанском фудбалу, па су смислили да га удаље с терена. Насртали су на Божанство, како је гласио Заморин надимак, користећи сваку прилику за „прљаве“ ударце.

Замора није одступао, летео је по шеснаестерцу, бацао се у ноге Италијанима, доводио их до очаја. Тек пред крај пред крај првог полувремена савладао га је Ферари.

Завршено је 1:1, а пошто ни после продужетака није било голова, по тадашњим правилима играна је друга утакмица. У реваншу следећег дана на голу Шпаније није било Заморе. Тек тада су Италијани открили да је славни голман од половине другог полувремена бранио са сломљеном руком.

Замори је кост руке напукла у једном од бројних жестоких дуела са италијанским репрезентативцима, а како у то време замене играча нису биле дозвољене, остао је на голу. Иако повређен, није дозволио да још једна лопта прође до мреже.

Следећег дана заменио га је Ногес. Италијани су победили 1:0, касније и освојили Мондијал.

Берхард „Берт” Траутман (1923-2013) је био Немац, пилот Луфтвафеа у војсци нацистичке Немачке. Заробљен је 1944. у Белгији, одакле је депортован у Енглеску, где је по завршетку Другог светског рата остао и заиграо фудбал. Почео је као нападач, али једном је као замена стао на гол и пронашао нову каријеру. У Манчестер сити је стигао 1949. и међу Грађанима остао све до 1964. Освојио је ФА куп и био проглашен најбољим играчем лиге у сезони 1955/56.

Почетак каријере у Енглеској био је за Траутмана врло тежак. Енглези су добро памтили немачке бомбе и на сваком стадиону је дочекиван звиждуцима и увредама. Одговарао је одбранама. У јануару 1950. са Ситијем је дошао у Лондон, на меч против Фулама. Чим је крочио на терен хиљаде навијача домаћих су га засуле увредама, кованицама, истрпео је и пљување. Фулам је победио 1:0, а Траутман је толико добро бранио да је с терена испраћен овацијама док је одмахивао домаћим навијачима.

Утакмица каријере му је финале ФА купа 1956. против Бирмингема. Сити је победио 1:0 и Траутман је освојио једини трофеј у дугој каријери. Била је то велика утамица за Немца, све је бранио.

У 75. минут бацио се на лопту и главом ударио у колено нападача Бирмингема Питера Марфија. Касније је причао да се завршнице утакмице сећа „кроз маглу“, а свима је било уочљиво да је чудно, искривљеног врата, чекао доделу медаља.

Иако се жалио на болове у врату, отишао је на прославу тријумфа, а тек сутрадан код лекара. Ренгендски снимак показао је Траутман лудом срећом остао жив. У дуелу са Марфијем пукла су му два пршљена на врату, а трећи се заглавио између њих спречавајући тако да пресеку главну артерију.

Операција је брзо и успешно изведена, а Траутман се већ у децембру 1956. вратио на гол Ситија. Музеј Манчестер ситија данас краси његова биста.

Замора и Траутман су екстремни примери играча који су остали на терену упркос тешкој повреди. Мноштво је оних који су с лакшом, али не и мање болном повредом, остали на терену.

Један од последњих примера је српски репрезентативац Јагош Вуковић. Играо је с повредом мишића како би Орлови, већ ослабљени искључењем Николе Максимовића, издржали притисак Републике Ирске у недавној утакмици квалификација за светско првенство.

О Марку Асенсију, великој нади шпанског фудбала, једног дана ће бити причано и писано као освајачу највећих трофеја, али већ почетак каријере је обележио бизарним детаљем. Утакмицу Реала против Апоела је пропустио јер се посекао – бријући ноге.

Мадриђани нису објавили колико је рана неугодна, али за претпоставити је да није баш толика да Асенсио не би могао да трчи. Тренер Зинедин Зидан га је, ипак, поштедео утакмице против Апоела, како повреду не би погоршао и тако ризиковао дуже одсуство талентованог нападача. Лако је Реал победио и без Асенсија.

На жалост по Асенсија, све док играма и трофејима не потврди предвиђања, као белег у каријери остаће му да је утакмицу против малог кипарског клуба пропутио због бријања ногу, а његов сународник Замора је против Италије на светском првенству бранио са сломљеном руком.

Довољно за нови аргумент онима који тврде да данашњи младићи нису чврсти као њихови очеви и деде.