Београд и Србија живе за фудбал! Јуче је то, по ко зна који пут, потврдило преко 50 хиљада душа у Љутице Богдана 1а.
Улицама око стадиона „Рајко Митић“ већ у раним поподневним часовима почеле су да преовладавају црвена и бела боја, а реке људи уз песму су стизале на стадион. Публика, на својим местима и сат времена пре почетка утакмице, време до првог судијског звиждука, уз песму је прекратила гледајући звезде лондонског клуба које се загревају, остављајући утисак да их ватрена атмосфера на само неколико десетина метара од њих не дотиче.
Загревали су се изабраници Арсена Венгера, паралелно са њима и грла и дланови домаће публике. Све до изласка две једанаесторке на челу са судијским тимом из Француске и почетка дуго ишчекиване фудбалске представе.
А онда... Још једна у низу сјајних кореографија севера, лондонски топ поломљене цеви и навијање по узору на евролигашке мечеве претходних сезона. Грмљавина на коју нису имуни ни фудбалери великана са острва. Хук стихова песме „Црвена звезда ле!“ попут тахометра одређивао је такт игре, носио црвено-беле и утицао да смело стану раме уз раме Арсеналу.
Окидач за екстазу, био је 12. минут и продор Канге за још гласнију песму. „Север цели сада се весели“ орило се, утисак је, толико гласно да је цело Топчидерско брдо подрхтавало.
Кратак мук, прекинула је одбрана Милана Борјана, стопостотне шансе ривала, а пораст децибела доносили су покушаји Боаћија и Радоњића.
Публика је положила испит. Утишала топове Лондона и дала свој допринос та гостовање Арсенала не оде у заборав. Фудбал је победио.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.