Једна од највећих брука српског фудбала одиграла се 10. маја 2011. године на финалној утакмици Купа Србије између Партизана и Војводине, на стадиону Црвене звезде.
Тадашњи хит првенства, из Новог Сада, предвођен председником Ратком Буторовићем, водио је битку за трофеј све до 83. минута, кад су црвено-бели у договору са главнокомандујућим и навијачима одлучили да напусте борилиште и не заврше утакмицу. Наравно, тих седам минута није се одиграло, трофеј је отишао у витрине Партизана, док је новосадским симпатизерима преостало да тврде да су они морални победници.
Љући због Лудогореца
Трајковић ће се поред утакмице са Партизаном сећати и дуела са Лудогорецом, у квалификацијама за Лигу шампиона, из 2014. године.
– После Лудогореца, био сам далеко љући. Тад се све сломило на мени. А, нисам ни ударио играча Лудогореца, само сам наслонио руку. Морао је да ми да жути, никако директан црвени картон.
Бранислав Трајковић, тад штопер Војводине, девет година касније, за читаоце Журнала, евоцира успомену на мајску ноћ у којој је могао са саиграчима да уђе у историју, али су одлуке главног арбитра Слободана Веселиновића биле одлучујуће да појединцима и данас образи бриде.
– Незаслужено смо остали без трофеја. Био сам фаулиран, није досуђен пенал, Мојсову је поништен чист гол. Меч је био пун набоја и адреналина. Најмање смо заслужили пенале, или продужетке… Нисам само говорио ја да смо оштећени за те две ситуације, већ читава јавност – присетио се Трајковић.
Тадашња генерација Воше остала је обележена за сва времена.
– После пенала и поништеног гола, капитен Бркић, Лазетић, Мојсов и ја отишли смо на разговор до навијача, са којима је седео покојни председник Бата Буторовић. Убрзо, уз консултације са тренером Зораном Милинковићем, одлучили смо да прекинемо меч.
Трајковић сад тврди да би био присталица другачије одлуке.
– Са ове дистанце, другачије је требало да поступимо и не напустимо терен. Да наставимо мушки до краја. Стоји да је било још ситних детаља који нам нису ишли у корист. Али, на крају мислим да смо пренаглили. Дешавало се и дешаваће се у фудбалу да судија не свира пенал... Једноставно, вруће главе су учиниле своје.
Не памти се кад је последњи пут Војводина имала такву подршку у дуелу са Црвеном звездом или Партизаном, као те мајске вечери на источној трибини. Чак 105 навијачких аутобуса кренуло је из Новог Сада!
– И навијачи су били за напуштање терена. За навијаче Војводине ми смо били хероји и освојили куп те године. Уприличен нам је дочек у Новом Саду.
Поред прекида памти се да је утакмица и каснила.
– Почетак финала каснио је због наших навијача. Нисмо хтели да почнемо меч, док сви не уђу на трибину.
Питање шта би се догодило у преосталих седам минута.
– У фудбалу се за минут свашта догоди. А, ми смо имали седам. Можда бисмо дали гол, имали продужетке и пенале. Овако нисмо имали никакву шансу да освојимо пехар. Утакмица треба да се игра до краја, без обзира на све. Не могу, међутим, да осудим никог и ако се то деси. Убеђен сам да овог пута судија неће одлучити, већ квалитет и нијансе.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.